Bor, 27. jul – Legendarni direktor RTB -a Bor od 1951. do 1961., Drago Čeh, kasnije i dobitnik Oktobarske nagrade Bora, nije se posebno zanimao za fudbal. Da zavoli fudbalsku igru i RFK Bor dosta je učinio Radomir Rade Đorđević, zvani Rade Ramona, poznati upravnik „Jame“ i član uprave borskog kluba (1937. do 1988. – na obe dužnosti, nesvakidašnji primer). Beležimo sećanje Rade Ramone, u trećem izdanju knjige dr Milana Dimitrijevića i Brane Filipovića „100 godina FK Bor“…
– Svakodnevno sam bio sa Čehom u poslovnom kontaktu. Jedanput me iznenada zapitao: – Rade, vidiš li ti da Bor napreduje na bakru, bićemo najveći proizvođaći u Evropi, pa i grad bi, samim tim, morao da napreduje. Da se pročuje i uzdigne. Kako to da izvedemo? – upitao je onako strog a pravičan, do krajnih granica posvećen svom poslu i rudniku. – Da pokušamo sa fudbalom – rekoh uzbuđeno misleći na veće donacije koje je jedino kombinat mogao da obezbedi.
– Klimuno je glavom u znak odobravanja, i to je bio presudan trenutak.
Posle, više službeno i sve češće dolazi na utakmice, organizuje značajna takmičenja, podiže u svakom pogledu i rudnik i grad. I fudbal je rastao zajedno sa gradom i rudnikom. Umeo je legendarni Slovenac uvek da nagradi uspeh i zalaganje. Kao takav postao je i počasni član, a kasnije i predsednik RFK Bor. Posebno se zalagao da sport, prvenstveno fudbal uveliča 6. avgust, Dan rudara i susrete na tradicionalnim „bakarijadama“. Takav, prilježan i naporan rad u klubu doprineo je i najvećim uspesima. „Rudari“ 1968. postaju prvoligaši, potom finalisti našeg kupa i učesnici Balkanskog i Srednjoevropskog kupa. Ovi, najsvetliji rezultati traju do 1975. godine. U to vreme Bor je u svetu bio poznatiji po fudbalu nego u proizvodnji najkvalitetnijeg bakra i zlata.
– Nakon više godina – priseća se Đorđević – odmah na početku našeg susreta upitam starog prijatelja da li se seća kako smo uzdigli fudbal u Boru. U trenu je odgvorio: – „Pa, Ramona, bili smo vidoviti i znali smo šta radimo, ali nismo znali šta čemo uraditi“.
Ove godine je 103. godišnjica postojanja FK Bor, rađaju se nove, velike ambicije i kreće se, izgleda, u nastavak slavne tradicije. Zato ćemo u narednim danima objavljivati najznaimljvije fragmente iz bogate istorije nekadada slavnog prvoligaša iz vremena bivše velčike države – Jugoslavije. Pre svega toga, da se za časak prisetimo početaka, gde se fudbal uvrežio na tlu sadašnje Srbije.
FK BOR MEĐU NAJSTARIJIM I NAJUSPEŠNIJIM
BBS, 19. januara 2020. godine, objavljuje članak „Srbija, fudbal i istorija: Najstariji klubovi – od ledine do trofeja“, podsećajući da je reč o „priči o najstarijima, onima koji su odoleli zubu vremena, preživljavali ratove i revolucije, opstajali u monarhijama i republici, kapitalizmu i socijalizmu, i danas, sa manje ili više uspeha, igraju fudbal u 21. veku u Srbiji. Na području današnje Srbije ( u to doba Austrougarska), 1901. godine, osnovan je u Subotici FK Bačka. Ukoliko posmatramo Kraljevinu Srbiju, 1903. osnivaju se dva naša kluba – Soko (Beograd) i Šumadija (Kragujevac).Tek 1912. u Ivanjici se osniva FK Javor i u Beogradu sadašnji „Voždovac“, a ondašnji Dušanovac. Dve godine kasnije, 1914. niče FK Vojvodina. Autor, Nemanja Mitrović, napominje da „ekspanzija fudbala u Srbiji počinje nakon Prvog svetskog rata“ i da se „na zapadu Srbije 1919. osnivaju FK Loznica i FK Mačva – Šabac, dok se na krajnjem istoku zemlje formiraju klubovi „Hajduk Veljko“ – Negotin, Timok – Zaječar i Bor“. Nesumnjivo je da je od ova tri timočka „starca“, u proteklom veku, najuspešniji FK Bor.
