Beograd – Bor, 26. avgust – Da li Borani i ostali Timočani koji žive uz Borsku reku, sve do ulivanja u Dunav u negotinskom ataru, mogu da odahnu: Norveški institut za istraživanje voda procenio je da je kanal Vrbas – Bezdan, poznatoji kao Veliki bački kanal, najzagađeniji vodotok Evrope. To je najzvaničnije “crna ekološka tačka starog kontinenta”.
Ovaj deo sistema Dunav – Tisa – Dunav, dug 118 kilometara, najcrnji je kod Srbobrana i Vrbasa i u rangu je fekalnih voda. Zagađene materije odlaze u Tisu, a potom u Dunav i stižu do Crnog mora.
Do Crnog mora stiže i Borska reka koja je, ne samo korito, nego i priobalje od Bora, preko negotinske nizije sve do Dunava, potopila zatrovanim piritom i uništila više hiljada hektara najplodnijeg zemljišta. I, ako je Veliki bački kanal svrstan u “otvorenu septičku jamu”, šta onda reći za apsolutno mrtvu, bez biljnog i životinjskog sveta, Borsku reku kojom decenijama teku najubitačnije po zdravlje rudničke i melaturške materija i koja je uvek, i danas, i pre dolaska kineske moćne kompanije krajem 2018. godine, crveno – žuta, ponekad modra i bakarno rumena, nikad čista i nikad bistra. Veliki bački kanal najviše je stradao kod Vrbasa, i taj proces traje od šezdesetih godina. Borska reka, veruje se, najviše pogađa meštane sela Slatina i nizovodno sve ostale. Slatinjani su nedaleko od izvora zagađenja, od Bora, jedva tri, četiri kilometra i, sem otrova iz rudnika i metalurgije, stižu im u ogromnim količinama i gradske fekalije. Bilo je, od 1945, više rekosntrukcija topionice bakra i čvrstih obećanja da će se Borska reka izbistriti i spasiti, ne samo Slatinu. Od svega toga nije bilo ama baš ništa. U Slatini su presahli ili su totalno zatrovani i svi bunari i ostali vodotokovi, pa se nekom srećom i ljudi i životinje snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda.
U nezvaničnim krugovima Borska reka važila je godinama za ekološki najcrnji vodotok u Evropi. Ali, eto, nauka je rekla da i od lošeg ima još lošijeg. Ipak, u te procene treba neizostavno sumnjati. Jer, naprosto je nemoguće da postoji zagađenije vode nego što je ova u čuvenoj po ekološkom zlu Borskoj reci. Niko ne zamera Norvežanima što imaju svoje kriterijume, ali čudno je da bilo ko u ovom uzburkanom svetu i pomisli da je to istina. Jer, mnoge analize, pre svih zdravstvenih eksperata i institucija, pokazuju koliko borska “ najcrnja ekološka tačka” ugrožava zdravlje stanovništva. Čak je naš Institut “Batut” pre dve ili tri godine izdao studiju o uticaju zagađenja u ovom kraju na zdravlje stanovništva. Podaci su poražavajući, pogotovu kad se pogledaju analize najtežih bolesti.
Šta je u ovom slučaju “treća dimenzija” problema?
Po našem skromnom mošljenju, Bor i Timočka Krajina, ne samo da su skrajnuti iz delokruga zvanične javnosti u našoj zemlji, nego i u Evropi. Gotovo je nemoguće govoriti o ekologiji u Srbiji a ne spomenuti, i to najpre, višedecenijski slučaj Bora, a samim tim i mrtve Borske reke. Jeste Veliki bački kanal ogroman ekološki udes, ne dao Bog nikome, ali je Borska reka još gora muka i nevolja cele naše zajednice.
O tom i takvom i vreme će pokatazi kakvom još paklu – svetska javnost ostaje nema i slabovida. Da se ne poveruje. Možda baš i zato nemamo projekata EU i bilo koga drugog koji bi pomogli u oživljavanju korita nekada pitome i zdrave, u narodu zvane i Bele reke.
I još jedan momenat je bitan: zašto naša vlast, pri prodaji bivšeg RTB -a, nije sa kupcima ugovorila i obavezne ekološke projekte koji bi omogućili narodu čist vazduh i zdrave vodotokove? A tako nešto ne samo da se moglo, već je to bila i preka potreba, nešto što ne sme da se zaboravi, niti preskoči u otuđenju jednog tako značajnog nacionalnog dobra. To je morao da bude i prvi, osnovni razlog trgovine. Naši trgovci kao da su bili omađijani, jer su i mnoge druge životne potrebe zaobišli, pa danas imamo previše neprijatnosti kod prodaje zemljišta i raznih nepoznanica u širenju rudničkih kopova. Svega je tu i svečega skrivenog od građana, pa je možda i uporno zaobilaženje najopasnijih ekoloških tema proizvod marketinga najodgovornijih i smišljeno bežanje od istine. Tako je, izgleda, i Borska reka stigla u drugi plan ekološke uzbune i to od najzvaničnijih evropskih naučnih kuća.
Došlo je vreme da nas doista – ništa ne sme iznenaditi. (B.F.)
