Bor, 12. oktobar – Najveći rudnik u sastavu Srbija Ziđin Koper, površinski kop „Veliki Krivelj“, nedavno je dobio 11 novih velikih kamiona za prevoz rude i jalovine. Pojačanje postojećoj floti teških vozila, koju čine 24 „belaza“ i šest NHL kamiona, stiglo je iz Kine, a reč je o vozilima XDE260, nosivosti 240 tona.
Jedan XDE260 kamion košta 2,63 miliona dolara ili nepunih 310 miliona dinara, a ceo kontigent vredan je 29 miliona dolara, odnosno 3,4 milijarde dinara. Za njihovu montažu zaduženi su kineski podizvođači koje je angažovao proizvođač, a majstorima iz kriveljske radionice povereno je održavanje.
– Na prvi pogled novi kamioni deluju malo čudno, jer se razlikuju od ostalih. Liče na buldoge pošto im je korpa široka, a kratka. Nadstrešnica pokriva celu kabinu i izlazi iznad nje, pa je veća i od same korpe. Reč je o vozilima renomiranog proizvođača građevinskih i rudarskih mašina XCMG, čija je nosivost 240 tona. Dakle, ozbiljni kamioni sa još ozbiljnijom opremom. Gledano s tehničke strane, istakao bih da imaju „Genereal Electric“ vučne motore, kameru pozadi, lepu i komfornu kabinu sa dve fotelje i velikim displejem, foto-grej staklima, automatskim podizačima stakala i klimom. Pored standardnih, imaju preko hladnjaka i kose stepenice, a izuzetno su pregledni jer je platforma prostrana i pristupačna. Pristup dizel motoru je takođe odličan, što je nama veoma važno. Sve u svemu, stigli su nam kvalitetno opremljeni kamioni i stvarno imam velika očekivanja od njih – kaže zamenik rukovodioca fabrike za elektromašinsko održavanje u „Velikom Krivelju“ Nenad Đorđević.
Sedam od 11 novih kamiona već radi na kriveljskom kopu, a danas im se pridružio i osmi. Govoreći o značaju novih kamiona za život rudnika i proizvodnju, rukovodioci u „Velikom Krivelju“ ističu da će se sa njima lakše realizovati proizvodni planovi.
– Prošle godine ukupne iskopine u „Velikom Krivelju“ bile su „teške“ 46 miliona tona, dok je ove plan da stignemo do 60 miliona tona. U tome će nam svakako pomoći i nova flota kamiona koji imaju odlične performanse. Njihov kapacitet koji je 39 odsto veći od, recimo, „belazovih“ kamiona doći će do izražaja naredne godine, koja je ključna za kompaniju, pošto tada planiramo da u „Velikom Krivelju“ dostignemo maksimalnu proizvodnju od 72 miliona tona iskopina i 23,3 miliona tona rude, čijom preradom u novoj i staroj flotaciji treba da stignemo do 60.000 tona bakra u koncentratu. Zbog toga mogu slobodno da kažem da će iduće godine „Veliki Krivelj“ biti najveći rudnik u Evropi – ističe rukovodilac kriveljskog kopa Chen Yaohuang.
Otkad su se u proizvodnju uključili novi XDE260 kamioni, a prvi je radne zadatke dobio sredinom septembra, proizvodnja je na kriveljskom kopu povećana oko 13 odsto. Za nepunih mesec dana ukupne iskopine su sa 3,9 povećane na 4,4 miliona tona, a novim kamionima je već prevezeno 562.000 tona materijala, dodaje upravnik Dejan Mitić.
– Od dolaska Ziđina proizvodnja je u rudniku „Veliki Krivelj“ utrostručena. Godine 2018. smo za devet meseci ostvarili 15,5 miliona tona iskopina, a ove smo do oktobra dali 42,6 miliona tona. U tom periodu uloženo je mnogo novca u nabavku nove rudarske mehaniziacije, ali je investirano i u nove ljude. U celom „Velikom Krivelju“, u svim njegovim pogonima, od 2019. do danas zaposleno je 456 novih radnika, od toga na površinskom kopu i 130 vozača teških kamiona – ističe Mitić.
U najvećem rudniku Srbija Ziđin Koper vodi se računa i o onome što je, po rečima zamenika rukovodioca Službe za ekologiju Dragana Đorđevića, ne samo zakonska, već i moralna obaveza o rudarenju. Reč je, naravno, o rekultivaciji degradiranih rudarskih površina.
– Poslednjih decenija ozelenjavanjem smo se bavili sporadično, parcijalno i, rekao bih, eksperimentalno. Međutim, od dolaska strateškog partnera ovom segmentu poslovanja poklanja se mnogo pažnje i u „Velikom Krivelju“, ali i u ostalim rudnicima u sastavu Srbija Ziđin Koper. Sada se taj posao obavlja sistematski i planski, pa je u „Velikom Krivelju“ već ozelenjeno devet hektara površine oko svih postrojenja i fabrika, a najviše posla imali smo na flotacijskim jalovištima, gde je ozelenjeno 42 hektara. Rekultivacija tih površina dala je najbolje rezultate, ne samo u estetskom smislu, već i u funkcionalnom pošto smo ozelenjavanjem tog područja stabilizovali prašinu koja se raznosila ka obliženjem selu Oštrelj. Danas više nemamo prekoračenje vrednosti suspendovanih čestica PM10 – kazao je Đorđević i napomenuo da je do kraja godine u planu da se na području Bora i Majdanpeka posadi još 250 hiljada sadnica.
G. Tončev Vasilić
