U prvom tomu knjige „Srbija i na istoku” (oba imaju ukupno 590 stranica) Jevrem Ješa Damnjanović, novinar, urednik, publicista i istraživač, gotovo kličući beleži kako je njegova Timočka krajina pripojena Srbiji. Zapisuje: „Ovog puta Srbi, istočno od Morave, u Timočkoj krajini, ostvarili su vekovni san da se zauvek priključe matičnoj nacionalnoj zajednici”.
Istovremeni radoznali i neumorni novinski tekstopisac i urednik, publicista sa sluhom za nauku i temeljni istraživač i tumač prošlih i aktuelnih događaja u Timočkoj krajini i Srbiji, Jevrem Ješa Damnjanović (1938-2021) je četrdeset godina bio novinar i više od dvadeset godina glavni i odgovorni urednik u zaječarskom „Timoku”, „Politici Ekspres” i „Ilustrovanoj Politici” i pomoćnik glavnog i odgovornog urednika u listu „Politika”. Bili su to u ono vreme najtiražniji mediji zahvaljujući u pravo i Ješinoj profesionalnoj umešnosti. Bio je izuzetno radoznao sa urođenim darom za temeljan i odgovoran (gotovo naučni) pristup u odabiru tema u dnevnim novinama, revijama i publikacijama, u istraživanju prošlih i aktuelnih događaja u Timočkoj krajini i Srbiji.
Krupnook, stasit i uvek blago nasmešen, osvajao je ljude – od srednjoškolskih dana u Učiteljskoj školi u Negotinu do saradnika u redakcijama i na novinarskim istraživačkom zadacima. Od prvih profesionalnih koraka do poslednjeg daha (24. septembra 2021. godine). Umeo je gospodstveno da sasluša, da pita, da ohrabri. Pre nego što sam ga upoznao (stigao sam u Zaječar 1. novembar 1975. godine, da budem stalni dopisnik „Politike” iz Tomočke krajine) iščitao sam njegove tekstove. I uverio se da je baš takav kako i piše: gospodstveni profesionalac. Neobičniji od mnogih.
Oduševila me najpre njegova prva bestseler knjiga „Sile u čoveku”, 1984. godine. Tu se Jevrem Damnjanović pojavio u pravom svetlu: briljantno pismen, sa odgovornim, gotovo naučnim, pristupom istraživanju fenomena ljudske prirode kojima su se do tada bavili pretežno parapsiholozi i psihotroničari,
A tih godina, kada Ješa počinje da prikuplja građu za knjigu (od 1958. do 1984. godine) o „tajnim silama” u čoveku, Džuni, Vangi u drugim vidovnjacima, počinju ozbiljnije da se bave i zvanični državni instituti, da se održavaju međunarodni simpozijumi da bi se te „sile” primenile u medicini, sportu, vojsci… O telekinezi, vidovitosti, telepatiji, rašljarima, bioenergiji, makrobiotici, akumpunkturi … pišu, tiraža radi, i saradnici urednika Ješe. A njihov urednik putuje i razgovara sa najpoznatijim istraživačima. I nije čudo što se njegova knjiga pojavila u tiražu od 5.000 primeraka. I što su sve knjige u bibliotekama (i u onoj u Boru) danas, posle trideset osam godina, prosto raskupusane od silnog čitanja. U tu knjigu autor je, na 210 stranica, smestio izvode iz 23 naučna saopštenja iz 21 zanimljive knjige, iz sopstvenih intervjua. U njoj su i izuzetno povoljne stručne recenzije dr Dragiše Vitoševića i dr Dušana V. Mikića.
U pravu novinarsku i publicističku avanturu Ješa je krenuo 1967. godine, odlazeći iz „Timoka” za stalnog dopisnika „Ekspresa” iz Novog Sada. Rođen je, inače, 10.novembra 1938.godine u Debelici kod Knjaževca, od oca Branislava i majke Jovanke.
Dok razmišljam o Ješinoj ogromnoj energiji pomišljam da je on, zahvaljujući svemu što je pročitao i napisao o „tajnim silama”, naučio i kako da te sile sugestivno probudi i u sebi i pretvori ih u silnu energiju.
U obimnom dvoknjižju „Srbija i na istoku” (o mitskom junaku Hajduk Veljku i uskrsnuću Srbije) o autoru je 2004. godine već je stigao u penziju) zapisano i sledeće: „Pored nebrojenih informacija, objavio je oko 2.000 članaka i reportaža o ljudima i događajima iz bivše Jugoslavije, Rusije, Belorusije, Kine, Nemačke, Poljske, Slovenije, Rumunije, Bugarske, Turske, Libana, Libije, sa Kipra i još nekih zemalja. Autor je 24 feljtona iz raznih oblasti, a među njima su i oni iz nauke i njenih graničnih područja.
U prvom tomu knjige „Srbija i na istoku” (oba imaju ukupno 590 stranica) autor gotovo kličući beleži kako je njegova Timočka krajina pripojena Srbiji. Zapisuje: „Ovog puta Srbi, istočno od Morave, u Timočkoj krajini, ostvarili su vekovni san da se zauvek priključe matičnoj nacionalnoj zajednici”.
Kliče u Jevremu Damjanoviću patriota, zahvalan precima i Hajduk Veljku. Isplatio se i njegov veliki istraživački trud. Nije mu bilo lako da dođe do istorijske građe arhiva u Sankt Petrburgu, Moskvi, Istanbulu, Sofiji, Bukureštu, Beču, Beogradu. A objavio je i obimna sopstvena sistematska istraživanja na terenu zabeleživši mnoštvo nepoznatih detalja.
Ove dve knjige pojavile su se povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka, uz finansijsku podršku republičkog Ministarstva kulture.
Tragajući za slavnim timočkim precima, Jevrem Damjanović se umešao i u svoje porodično stablo. Istraživač mi saopštava, a ja u „Politici” objavljujem (17. oktobra 2008. godine) da je njegov predak Ivan Stojković iz Debelice, bio prvi sudija gurgusovački (knjaževački). Na taj položaj ga je postavio Karađorđe lično.
U velikom tekstu u „Politici” o tome sam zapisao i ovo: „O znamenitom ober-knezu, bundžiji i sudiji (školovao se po manastirima i dobro govorio turski) razgovarali smo sa njegovim potomkom po muškoj liniji Jevremom Damjanovićem novinarom i publicistom, koji je pišući istoriju istočne Srbije, prikupio značajnu građu i o svom slavnom pretku”.
A tri godine kasnije (18. jun 2011. godine) objavio sam u „Politici” još jedan tekst o Ješinom slavnom pretku. Na velikom narodnom skupu u njegovoj rodnoj Debelici, Ješa je lično, na zidu tamošnjeg doma kulture, otkrio spomen-ploču pretku Ivanu Stojkoviću. Mnogo se tada radovao potomak Jevrem.
Zavičaju se Jevrem Damnjanović, 2006. godine, odužio i knjigom „Zavičajna knjiga Timočana i Krajinaca”. Te godine navršilo se 80 godina delovanja vrlo aktivnog Udruženja Timočana i Krajinaca. U toj knjizi, velikog formata, lepo uređenoj, na 384 strane, nalaze se Ješini zapisi o otprilike 2.000 uglednih Timočana.
Potomci
Najpoznatiji potomak znamenitog Ivana Stojkovića, iz Karađorđeve Srbije, bio je svakako Aleksa Aca Stanojević, sin Stanoja Ivanovića i unuk Ivanov. Bio je poznati radikalski prvak, bliski saradnik Nikole Pašića, jedan od predvodnika Timočke bune i predsednik Narodne skupštine Srbije, u više saziva. Istraživač Jevrem Damnjanović potomak je, po muškoj liniji, Ivanovog sina Stanka.
Izvor: Nova Galaksija
