Badnji dan zauzima posebno mesto u božićnom ciklusu običaja i predstavlja uvod u jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika. Kako objašnjava etnolog Aleksandar Repedžić, u središtu svih tih običaja nalazi se badnjak – simbol žrtve, novog početka i nade u bolju godinu.
Badnjak, prema njegovim rečima, nije samo drvo koje se unosi u kuću ili pali na ognjištu, već nosi snažnu simboliku. „Sam badnjak predstavlja žrtvu koja se prinosi. Sa njim se postupa kao sa žrtvom, a paljenje badnjaka, kao i pojava položajnika ili ‘Milovana’, imaju za cilj da obezbede prosperitet za čitavu godinu“, ističe Repedžić.
Uz badnjak vezane su i brojne magijsko-religijske radnje koje simbolično označavaju kraj jednog i početak novog životnog ciklusa. Džaranje po vatri, varnice i pepeo nisu puki rituali, već način da se, kako se verovalo, prizove plodna, rodna i srećna godina.
Običaji unošenja badnjaka i dočeka Božića razlikuju se od kraja do kraja. U Sremu su, na primer, poznati vrtepi, dok su u drugim delovima Srbije rasprostranjeni koledari. „Nekada su to bili momci, a danas su to uglavnom deca koja obilaze kuće i dobijaju simbolične poklone – orahe, voće ili novac“, objašnjava Repedžić.
Nezaobilazan deo božićne trpeze je i česnica, čije lomljenje takođe ima različite oblike u zavisnosti od regiona. „U Pirotu se česnica lomi već na Badnji dan, dok je u većem delu Srbije taj običaj vezan za sam Božić. Onaj ko pronađe paricu veruje da će imati sreće i napretka tokom cele godine“, kaže etnolog.
Osim parice, u česnicu se često stavljaju i drugi simboli – žito, kukuruz, pasulj ili grančica drena. „Dren simbolizuje zdravlje, dok žito i kukuruz označavaju plodnost i rod“, dodaje Repedžić.
Iako su se pojedini običaji menjali ili prilagođavali savremenom životu, suština Božića ostala je ista. „Deci se nekada govorilo da se na Božić ne smeju svađati niti tući, jer se praznik dočekuje u miru. To je praznik porodice, doma i najbližih“, podseća Repedžić.
Na pitanje da li praznici danas imaju manji značaj nego ranije, on odgovara da takav utisak nema. Naprotiv. „Vidim da sve više mladih ljudi poštuje božićni post i običaje. Slavi se u skladu sa mogućnostima, ali suština je ista – mir, zdravlje i zajedništvo“, naglašava.
Poruka predbožićnih dana, prema njegovim rečima, jednostavna je i univerzalna. „Treba da mislimo jedni na druge, na porodicu i bližnje. Da pozovemo nekoga koga dugo nismo, da čestitamo praznike. Božić je najradosniji hrišćanski praznik i tako bi trebalo i da ga doživimo.“
(Danas/Borske Narodne)
