Bor, 6. jul – Iz nedavnog saopštenja “Glasno za omladinu” jedna “stavka” pobuđuje posebno interesovanje i to bi za građane Bora, kad već nije za odbornike vladajuće većine u gradskoj skupštini, trebalo da bude važno životno pitanje. Reč je o rušenju stadiona bivšeg FK “Rudar” i gradnji nekakvog tržnog centra. Omladina je svoje gledište definisala pitanjem – da li je uopšte potrebno tako nešto raditi i gde je tu inetres grada? Umesto rušenja izavnrednog sportskog objekta, još u sklopu Sportskog centra, neophodno je rešiti imovinsko – pravne odnose “Kapije Bora” i otarasiti se tog rugla za sva vremena. Ne bi se trošio novac za gradnju novog stadiona, a slobodni prostor kod Ekonomske škole, umesto igrališta, iskoristio bi se za druge projekte. Primerice, za ogromnu tržnicu. Mladi su ovaj “izmišljeni” problem vlasti, bez pola muke, izvanredno uočili i predočili predloge od interesa za grad. Pogotovu što, po njihovom mišljenju, još jedan tržni centar i nije prekaa potreba. U stvari, bespotreban je u nizu sličnih trgovina koje, kao i svuda u svetu, treba da se nađu na gradskim preiferijama.
Kada se sve to zna i kada se odavno ukazuje na bespotrebno insistiranje lokalne vlasti da se pošto – poto grade novi trgovački objekti i to tamo gde im nije mesto, zdravorazumni građani ne mogu da shvate tako nakradno ponašanje političkih moćnika. Na društvenim mrežama osvanulo je više komentara, jedan je, podstaknut spomenutim saopštenjem, čini se, sa samo tri reči objasnio suštinu cele priče: “Omladina je u pravu”.
Kako se došlo do tako “genijalnog” rešenja za rušenjem stadiona i bespotrebnim bacanjem para za gradnju novog, sličnog ili gotovo istog sportskog objekta? I kako se dolazi do mnogih drugih nekvalitetnih odluka koje iziskuju milione i milione narodnih para? Glavni šefovi, ili glavni šef ( u pomenutom slučaju to je gradonačelnik) pokrenu i obrazlože inicijativu, odbornička većina nakon diskusije, (često samo opozicionih predstavinika) opušteno, ne razmišljajući, podigne ruke (ko u znak predaje?) i izglasa predloženo. I da je, kako reče jedan odbornik pre vazda godina, predložena i “Vasina torta” bila bi jednodušno prihvaćena od vladajuće većine. Nažalost, to je naša politička praksa, i ne samo u Boru, nego i u najvšim ispolitizovanim instancama društva. Tako se, prošle godine, u borskoj skupštini izglasalo i partnrestvo Grada sa privatnom firmom na čak – 15 godina. Iako se tako dugoročni ugovori ne sklapaju, niti je to bilo gde praksa, pogotovu u tadašnje vreme pandemije, vladajući odbornici ni slovom nisu objektivnije prokomentarisali takav, bar zanimljiv, predlog. Privatna firma se u svemu obezbedila, za drugog potpisnika ugovora kao da ništa i nije tako problematično. Ni bitno. Sve će to narod pozlatiti.
Danas, kada se zagovara da i opozicija učestvuje u odlukama koje život znače, opet ne vredi. Radi se po staroj matrici u kojoj, recimo gradonačlenik može da predloži i rušenje stadiona zbog gradnje trgovačkih prostora, i to u sred grada, i nikom ništa. Navike se ne menjaju. Udruženje građana “Glasno za omladinu” u novom skupštinskom sazivu ima jendog odbornika, što znači da su građani glasali za ovu političku opciju. Oni su, dakle, predstavnici građana. I treba im bar dostojno odgovoriti, i njima, i svima nama. Opozicija, posebno Ujedinjena opozicija Bora, dobila je šest odborničkih mandata, ali kao da i nije, jer, recimo u prošloj godini, ni jedan njihov predlog za dopunu dnevnog reda nije prihvaćen. A radilo se o najživotnijim temama za građane, od ekologije do otkupa zemljšta i preseljenja Krivelja.
Ne pišemo ovo zbog toga da bi prozivali poziciju, još manje pojedince u vlasti, nego iz potreba da treba nešto da se menja u ponašanju vlasti. Ne samo lokalne. I neki zakoni nisu najsrećniji. Recimo, kako razumeti mogućnost da odbornika izglasaju u jednoj poliitčkoj grupaciji, a on, isključivi vlasnik mandata, pređe u drugi tabor. Očigledno su glasači izigrani. Ili kako razumeti većinu odbornika vlasti u Boru koji se u prošlom sazivu ni jedanput nisu javili za reč. Za četiri godine ćutati i sedati u klupi kao stena zaista nema smisla. I, naravno, onda se događa da i najbizarniji predlog prođe skupštinsku većinu iza koje se predlagač dakako i debelo zaklanja.
A to što je “omladina u pravu”, ma koga to sad zanima. Izbori su prošli, vlast se učvrstila i, izgleda, tera po starom. Još se sili i napada gotovo svakog ko drugačije misli ili – predlaže.
Nije to dobro, niti će biti, iako je, bar u ovom slučaju oko stadiona “Rudara”, druga strana apsolutno u pravu.
Omladina je u pravu.
I. t. T.
