Bor, 17. februar – Kvoruma na poslednjoj sednici Skupštine grada nije bilo kada je salu napustio jedan od odbornika iz grupacije naprednjačke vlasti, jer jedino je tako bilo moguće da se dogodi ova dugo očekivana farsa. Jer, opozicionih odbornika je premalo da bi mogli da ugroze vladajuću većinu, većinu koja je do sada tako jednodušno glasala da je pokatkad bilo i smeha, ne samo neverice. Sada je najvažnije, između ostalog, da se donese skupštinska odluka po kojoj će se za nabavku uglja izdvojiti još 300 miliona dinara iako je obećano da su ranije subvencije sasvim dovoljne.
Premašena je rekordna milijarda dinara i kada se usvoji predlog za novo posezanje narodnih para, približiće se sumi od ukupnih 1,4, 1,5 miljardi. Cifra od koje boli glava. Još ako se uračunaju i avansna plaćanja, pa ostavka direktora JKP za stambene usluge ( pre toga i ostavku direktoraa Toplane) i drugog na prvoj, nezvaničnoj listi naprednjaka za lokalne izbore, Slaviše Friškovića – onda se zaista nešto krupno iza brda valja.
Stambeno preduzeće po najnovijem predlogu treba da bude garant za još jedan kredit za Toplanu, upravo taj od 300 miliona. I verovatno partijski vrh SNS-a u Boru nije mogao više da trpi, gleda i sluša o tako olakom oticanju velikih para i neblagovremenog rešavanja nabavke glavnog energenta za zimsku sezonu i, kako tako, krenulo se neuobičajenim putem. Neka bude i drugačije, ali da dve struje u taboru naprednjaka vladaju kako vladaju gradom, niti je od juče, niti je nepoznato čak i široj javnosti.
Ispada da se njihove svađe održavaju i na upravljanje celom društvenom zajednicom, tek na daljinsko grejanje 11.000 stanova i stotine kuća i ostalih objekata. I ta priča sa borskom Toplanom je i mučna i zagonetna pa se se postavlja pitanje i uloge Nadzornog odbora.
Posebno, koliko i kako u vođenju te firme učestvuje gradska vlast koja je i osnivač preduzeća. Kao da se negde zametnula i bolna sudbina rasformirane Apotekarske ustanove za koju grad plaća više od 600 miliona dugova. I umesto da se u Toplanu energičnije i odlučnije umeša policija i raščisti sve mutljikavo i nesnošljivo, i dalje se ulazi u sve veću dubiozu dugova i gubitaka koji nisu daleko od neshvatljive TRI milijarde. Još se uveliko planira gradnja nove toplane na sečku iako ni aktuelni problemi sa sadašnjom firmom nisu razjašnjeni. A u međuvremenu desili su se kvarovi u dotrajaloj opremi i samrznuti radijatori, što je uticalo na odluku da se umanje računi za grejanje za 20 odsto. Da li je ta odluka iskorišćena za propagandu pred nastupajuće izbore, građane ne zanima – učinjen je bar jedan valjan potez u nizu svakojakih zavrzlama.
Iz grada upozoravaju da je neophodno usvojiti predlog o izdvajanju dodatnih 300 miliona ili nam ponovo ne ginu hladni radijatori? Kao da se nameće hitnost i neminovnost odluke prevashodno namenjene naprednjačkim odbronicima koji su bez puno razmišljanja poslednje četiri godine usvajali sve što se iz Toplane iznese pred njih. A dugovi i gubici su rasli kao kvasac, kao pečurkice posle obilne kiše. Zašto ovo neprijatno pitanje baš toliko dugo obrazlažemo i namećemo kao potrebu da se ne zaboravi? Jar, sve te ogromne pare, na kraju svih krajeve, padnu na nejaka pleća građana. Oni ne plaćaju samo ne tako jeftino grejanje, nego i pune budžet za kojim se, izgleda (kad je reč o Toplani), olako poseže. Samo za subvencije poslednjih godina iz te iste kase izvučeno je – blizu milijardu dinara. Ni to nije ni malo pomoglo.
Umesto da se o “slučaju Toplana” najozbiljnije raspravlja i pronađu krivci, tek da se zaustavi katastrofalno poslovanje sa čudnim nabavkama ugljeva, poseže se za još jednim davanjem od kojeg – voleli to ili ne – zavisi temperatura u stanovima i kućama, obdaništima, školama, u bolnici. Od koga, zašto ne reći, zavise i IZBORI za stranku na vlasti. Zato je nastavak skupštinske sednice u petak koji prvi dođe – više nego neophodan.
U petak ne bi smeo da se desi nedostatak kvoruma koji isključivo zavisi od naprednjačkih odbornika. Ukoliko se, hteli ili ne, još jedanput na uhvate za vreću bez dna, nikome neće biti mirnog sna.
Čak i onima koji ama baš ništa nisu skrivili: a to su – Građani.
