Bor, 10. septembar – Smeši se svima nama nesigurna budućnost, globalno zagrevanje, sve veći ekonomski i ideološki jaz između zajednica, nedostatak hrane i osnovnih potreba ako ne počnemo da živimo drugačije, kaže za Nova.rs kustoskinja Biljana Ćirić.
Možda je Bor mali grad, ali je daleko znan po ležištima bakra i rudarskoj industriji. U poslednje vreme „predmet“ je medijske pažnje zbog toga što je rudarsko-metalurški kompleks u tom gradu kupio kineski gigant Ziđin, što je pokrenulo lavinu tema o raseljavanju stanovništva, eksproprijaciji zemljišta, zagađenju…
Umesto da Bor, sa „ozledama“ od rudarenja, bude još jedna umetnička scenografija, kako je to slučaj u mnogim filmovima, ovaj grad će od 15. do 19. septembra biti domaćin Borskih susreta u okviru projekta „Novim putevima u novu budućnost“ i „radno mesto“ transnacionalnog tima istraživača i umetnika koje predvodi naša međunarodno priznata kustoskinja Biljana Ćirić.
U Bor ne dolaze, kako kaže za Nova.rs Biljana Ćirić, da bi iskopali još jednu sliku sve širih rana toga grada.
– Boru se vraćamo često jer nam je partner projekta Narodna Biblioteka Bor. Nismo želeli da istaknemo ničije rane i ono što je većini fotogenično kada dođu u Bor, već smo krenuli od naše potrebe za intimnim susretima koji će se i dešavati od 15. do 19. septembra – ukazuje naša sagovornica.
Kada je pokrenula projekat „Novim putevima u novu budućnost“ cilj je bio da istraži koji je uticaj inicitive Kine „Pojas i put“ na svet, ali i kako će se prisustvo kineske infrastrukture odraziti na našu budućnost. S obzirom da je Bor u tom smislu „interesantan“ primer zbog prisustva Ziđina, nameće se pitanje šta se „smeši“ ovom gradu s kineskom kompanijom?
– Smeši se svima nama nesigurna budućnost, globalno zagrevanje, sve veći ekonomski i ideološki jaz između zajednica, nedostatak hrane i osnovnih potreba ako ne počnemo da živimo drugačije. Bor nije izdvojen primer. Moramo da počnemo da razmišljamo i učimo se da delamo sa saznanjem da smo svi mi međusobno povezani. Jer, ono što se desi u Boru ostaviće posledice ne samo tamo, već na mnogim drugim mestima u svetu koji možda nikada nisu ni čuli, niti znaju za Bor – ocenjuje kustoskinja.
Zato tokom Borskih susreta organizatori neće ponuditi još jednu izložbu, jer im to, po mišljenju Biljane Ćirić, ne treba. Borski susreti, koji će okupiti umetnike iz celog sveta. nude niz programa, od šetnji koje će organizovati Jelica Jovanović; preko hrane koju će Hu Jun spremiti sa Ćuom, kineskim kuvarom koji pravi obroke za kineske radnike u borskom Ciđinu; do performansa Robela Temesgena koji će „ožaliti mesto“.
– Nadam se da će nam se Borani pridružiti. Ali, ne razmišljam na takav način – da li neko hoće ili neće. Bitno je da damo svoj maksimum i da smo spremni da rizikujemo.
A šta poručuju „Priče između zidova“ Džesfi Dženg, koje će biti „smeštene“ u borsku biblioteku?
– Moramo da se shvatimo jednom zauvek kako nas feministkinja Dona Haravaj podseća da će naše znanje uvek biti fragmentovano. „Priče između zidova“ fragmenti su koje Džesfi Dženg sa nama deli – objašnjava naša sagovornica, napominjući da „Priče“ donose arhivu privatnih zapisa koje su ljudi iz čitavog sveta, na raznim jezicima i pismima, slali kineskoj umetnici, kako bi podelili pandemijska iskustva.
Među organizatorima Borskih susreta jeste i međunarodni projekat „Šta kustosiranje može/treba da bude“. Kada je Biljana Ćirić pokrenula ovaj projekat 2018. godine želela je da ukaže da se kustosiranje ovde, u Srbiji ne poima kao profesija zbog nedostatka institucionalne podrške. Malo šta se, međutim, od tada promenilo.
– „Šta kustosiranje može/ treba da bude“ je institucija koja ima isti naziv kao edukativni program koji održavamo na godišnjem nivou. Nažalost, svet se promenio. A najveća promena jeste to što je naš život na planeti postao nestabilniji – smatra kustoskinja.
Otišavši kao student u Kinu, Biljana Ćirić je ostala tamo gotovo dvadesetak godina, živeći i stvarajući u Šangaju. Pre godinu i po dana ovenčana je u Kini priznanjem „Award of Art China“, najznačajnijom tamošnjom nagradom na polju savremenih umetnosti i to za knjigu „From a History of Exhibitions towards a Future of Exhibition-Making Practices in China and Southeast Asia“. Otuda ove njene reči:
– Kina mi je pružila sve. Da nije bilo kineske kulturne andergraund scene, koju sam upoznala kada sam otišla tamo 2000. godine ne bi bilo mene kao kustosa. A i da nije bilo kineske ekonomske ekspanizije i tolikog interesovanja za Kinu, kako kulturološki tako i ekonomski, ne bi bilo ni moje međunarodne kustoske karijere.
Umetnost u Srbiji poima se, kako primećuje Ćirićeva, kao neka vrsta „društvenog tereta“:
– Uvek je nakon krize prva na udaru kultura, i Srbija nije izuzetak. Ali, moramo se boriti za razumevanje kulture kao nečega što je suštinsko, kao esencije jednog društva.
Do kraja novembra u Paviljonu Srbije u Veneciji, u okviru 59. Bijenala, može se videti projekat „Hod sa vodom“ koji je Ćirićeva uradila u tandemu sa Vladimirom Nikolićem. Uprkos problemima koji su pratili realizaciju postavke na Venecijanskom bijenalu, o čemu je govorio Nikolić u nekoliko navrata, između ostalog i za Nova.rs, naša sagovornica je ponosna na rad autorskog tima:
– Iskreno, jako sam zadovoljna, jer smo izvukli maksimum. Mislim da će u istoriji našeg paviljona „Hod sa vodom“ ostati kao jedan od najviše i najpozitivnije kritički analiziranih od strane međunarodnih profesionalnih medija – odsečna je naša sagovornica.
Nakon Borskih susreta, Biljana Ćirić se „seli“ u Beograd sa svojim projektom „Šta kustosiranje može/treba da bude“:
– Edukativni program „Šta kustosiranje može/treba da bude“ počinje dolaskom deset mladih kustosa i umetnika u Beograd na tri meseca, a i u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu organizujemo trodnevni međunarodni simpozijum „Hod sa vodom“ zajedno sa „Balkan Projects“, potom me čeka trijenale u Guang Žou, kao i još nekoliko simpozijuma…
Izvor: Nova
