Bor, 25. april – Rezultati nedavnih izbora su takvi kakvi jesu: naprednjaci su prvi sa 15, “Most” Mikija Janoševića i Žikićev SPS sa po četiri odbornika ( “Most” je imao više glasova od SPS), ostali su u manjini, s tim da i opozicija nije tako loše prošla kako se čini.
Ujedinjena opozicija Bora, na čelu sa Draganom Markovićem, samo za 120 glasova izgubila je još jednog, sedmog odbornika, dok Đilasovi sledbenici treba da budu prezadovoljni i sa tri odbornička mesta. Predstoji grčevita bitka kako da se napravi nova vlast a de ne liči na staru – naprednjačko – socijalističku. Prema dosadašnjim pregovorima, i nezvaničnim saznanjima, naprednjaci bi najradije prigrlili “Most” uz rezervni dodatak socijalista i eventualno još jedno ili dva odbornička mesta sa strane. Najviše bi im, nesumnjivo je, odgovarao Simićev POKS. Vučićevi jurišnici bi tako nekako sastavili novu – staru vlast u kojoj bi nastavili dosadašnju, ne baš sjajnu politiku ugrađenu u nizu promašaja, grešaka, nezavršenih projekata, sumnjivih rabota, bahatog ponašanja. Ekipa iz “Mosta” i Miki Janošević ne bi im dozvolili da budu kao nekada komontni i drski, i onda bi – ukoliko bi došlo do sporazuma – “pukla tikva”, što rekao narod koji se, sem u manjem broju mesnih zajednica, većinski izjasnio za nastavak naprednjačke autokratske vladavine. Ništa iznenađujuće ako se zna da je u Boru izbore dobila propaganda i politička mašinerija SNS iz Beograda – od zavidne medijske halabuke do novčane pomoći penzionerima i mladima. Bilo je tu još podrške iz vrha, ne računajući i očigledan uticaj Vučićeve predizborne kampanje.
Šta je posebno obeležilo prethodne izbore?
Izuzetno veliki zahtevi građana za glasanje od kuće na dan glasanja, od ranije prijavljenih 25, stiglo se do više stotina (ovaj podatak, ukoliko je nekome stalo, treba još jednom proveriti!); katastrofalan poraz SNS u Gornjanu ( sa nekadašnjih 82, spalo se na 27 odsto podrške); izjave čelnika nekih partija, kao na primer “da nikada neće u vlast sa bivšim komunistima – SNS i SPS i da saradnja sa aktuelnim gradonačelnikom ubuduće ni u kom slučaju ne dolazi u obzir”, ili “ da je nemoguće prihvatiti vlast koja više radi za Beograd i svoje političke šefove i lobije u prestonici nego za svoj grad i narod”, itd.
Da li će se ovakve, vatrene i teške reči obistiniti, veliki je znak pitanja, jer politika podrazumeva i mogućnost da se ne ispune očekivanja i da se preko noći preokrene čak i volja naroda. Najgori primeri dolaze iz susednog Zaječara i to od Boška Ničića i sadašnjeg poslaničkog kandidata dr Ristovića. Građani izglasaju jednu političku opciju, kasnije se sve izmeni, uglavnom voljom lidera, tako da i najokorelije demokarte navodno postaju nešto sasvim drugo. Jer, ulazak u vlast je velika slast, i , nažalost, to postaje naša relanost umesto da se smatra izdajom, brukom i sramotom, pa i krivičnim delom. U ovom, najsvežijem borskom slučaju, izjave, pa ma kakve bile, manja su šteta i mogu da se progutaju ukoliko se pokaže da se u predstojećem periodu odgvornije ponašalo.
Konkeretno: ukoliko bi se ustrojila stara šema sa naprednjacima i socijalistima uz još jedan, eventaulno dva odbornička mandata sa strane – ne bi nikome prijalo. Onda bi recimo Dragan Žikić ostao na mestu predsednika Skupštine grada, Milikić na poziciji gradonačelnika. Uloga zamenika gradonačelnika ionako, bar ovde, ne znači ništa posebno.
Jer, da nešto vredi, ta fotelja ne bi bila tri godine prazna i – neomiljena. Ukoliko bi iz “Mosta” prihvatili mesto zamenika Milikiću (naprednjaci su sve učinili da nemaju adekvatnu zamenu!) – ne samo da bi pogazili svoju reč, nego im tako nešto ne bi apsolutno odgovaralo. Ni u bilo kojoj i kakvoj kombinaciji. Da bi izigravali nekakvu folklornu grupu, niti ima smisla niti su se za tako nešto junački borili u predizbornoj kampanji.
A da Bor zaslužuje bolju vlast od prethodne – zaslužuje. Da narod zaslužuje onakvu vlast kakvu je izglasao – zaslužuje. Ako Vučić ispuni opbećanje i ubrzo stigne u borska sela, moguće je i nešto neočekivano – da se recimo i neko iz opozcije nađe u režimskoj fotelji. I opet – sve po zaslugama!
