Bor, 7. mart – Polako, ali sigurno, u fleš-peći rekonstruisane topionice u Boru sve je toplije. Proteklo je nedelju dana otkad je potpaljena i temperatura u njoj sada je 460 stepeni. Peć se zagreva na prirodni gas, pa je dosad već potrošeno 47 hiljada normalnih metara kubnih ovog fosilnog goriva. Po utvrđenoj dinamici pali se jedan po jedan gorionik, a od ukupno 12, sada radi šest. Zagrevanje fleš-peći do 1.200 stepeni trajaće mesec dana, a nadležni kažu da će za to vreme biti potrošeno oko 350 hiljada normalnih metara kubnih prirodnog gasa.
Menadžment Srbija Ziđin Koper najavljuje da rad novih metalurških postrojenja neće imati negativan uticaj na zaposlene, ali ni na žitelje Bora i okoline, jer će nebo iznad grada biti čisto, iako će kapacitet prerade biti dvostruko veći. U čemu je osnovna i najvažnija razlika između prethodne i ove nove, rekonstruisane topionice objašnjava zamenica rukovdioca TIR-a Saška Tasić.
– Kapacitet rekonstruisane topionice je dva i po puta veći u odnosu na pređašnji, kojim se podrazumevala prerada 400 hiljada tona koncentrata i proizvodnja 80 hiljada tona katodnog bakra godišnje, ali je uloženo i mnogo para u postrojenja za zaštitu životne sredine. Recimo, ranije nismo imali sisteme za prečišćavanje otpadnih sekundarnih i tercijarnih gasova iz konvertorske hale, a novom investicijom kompanije Srbija Ziđin Koper to je rešeno. Koncentracija praškastih materija ubuduće neće prelaziti pet miligrama po normalnom kubnom metru, što je u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije. Urađen je i sistem za odsumporavanje, ali i za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe, uloženo je i u promenu tehnologije u smislu potrošnje energenata, pa ćemo ubuduće i kod fleš-peći, ali i na anodnoj rafinaciji koristiti prirodni gas – kaže Saška Tasić.
Šefica Katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru prof. dr Snežana Šerbula smatra da čiste tehnologije, u koje je strateški partner iz Kine investirao, mogu da očiste vazduh u Boru.
– Najbitnije je to što su svi postupci u metalurškoj preradi sada maltene hermetički zatvoreni, pa će i fugitivni gasovi, koji su dosad bili sporni, moći da se „uhvate“ haubama i ventilatorima i da se filtiriraju u dva stepena, a potom da se odvedu u postrojenje za odsumporavanje. Emisija gasova će, u odnosu na sve ono što je u dosadašnjih 120 godina rudarstva i metalurgije u Boru ispuštano u atmosferu, ubuduće biti minimalna – kaže prof. Šerbula i dodaje da će u tome mnogo pomoći i promena energenta, odnosno prelazak sa mazuta i ostalih visokozagađujućih goriva na čist prirodni gas.
– Sagorevanjem čistog prirodnog gasa dobija se adekvatna temperatura koja je potrebna za rad topionice, a nusprodukti koji su najopasniji po životnu sredinu se pri sagorevanju neće emitovati u atmosferu. Znači, nema kiselih kiša, nema ni zagađenja vodotokova, ni okolnog zemljišta – ističe prof. Snežana Šerbula.
Projektovani kapacitet prerade u rekonstruisanim pogonima TIR-a treba do 2025. da dostigne 1.027.000 tona koncentrata bakra godišnje, odnosno proizvodnju do 200.000 tona katodnog bakra. Srbija Ziđin Koper je faznom modernizacijom u protekle dve godine poboljšala performanse svih rudnika, pa plan proizvodnje u oblasti rudarstva, flotacijske i metalurške prerade za 2023. predviđa da se nakon rekordnih ulaganja u proširenje proizvodnih kapaciteta u Boru i Majdanpeku ostvari rezultat do 120.000 tona bakra u koncentratu, odnosno prerada 497.000 tona suvog koncentrata i proizvodnja 111.000 tona katodnog bakra.
Ziđin je jedna od najvećih rudarskih kompanija u svetu i zbog toga nastoji da bude primer drugima u neprekidnom podizanju standarda kada je reč o zaštiti životne sredine. Svoju misiju da postane „vodeća globalna, zelena i visokotehnološka rudarska kompanija“ i dobru praksu neprestane brige o bezbednosti, zdravlju na radu i ekologiji Ziđin je iz „matice“ preneo u sve podružnice širom sveta, pa su i u Boru i Majdanpeku uspostavljena načela i principi očuvanja i poboljšanja radne i životne sredine. Pored Kine, gde u 15 provincija ima svoje rudarske projekte, Ziđin posluje u još 14 zemalja. Ptice na globusu ispred topioničke kapije pokazuju gde sve u svetu kineska korporacija ima svoje rudnike.
G. Tončev Vasilić
