Bor, 19. novembar – Odbornik Dragan Marković dobio je, brzo posle prekjučerašnje sednice Skupštine grada Bora, pismeni odgovor na postavljena pitanja s potpisom načelnice gradske uprave, Ljubinke Jelić. Posle korektnog odgovora (davno je to bilo) o nezakonitom postavljanju metalne ptice feniks na Spomenik kulture – Dom kulture i iscrpnog objašnjenja, stiže još jedan pozitivan gest vlasti iako odgvori ne idu u prilog onima koji su ranije, ali i sada, u prilici da informišu, na primer, zašto se Dom kulture u Gornjanu renovira celih osam godina i još nije gotov. Utrošiće se, sa novim ugovorima o održavanju krova i plafona, najmanje 12,6 miliona dinara, što sigurno nije beznačajno. Ukoliko se taj iznos uporedi sa održavanjem dvorca Karađorđevća u Brestovačkoj banji – zdanja Srpsko – rumunskog prijateljstva ( za poslednjih pet godina, samo je 2020. za održavanje utrošeno 409.000 dinara), onda zaista neko od odgovornih treba da snosi posledice i zakonski odgovara. Dvorac, nažalost, i pored koliko-toliko uloženih para – prokišnjava, Dom kulture u Gornjanu godinama zvrji prazan i zamandaljen, nikome nije od bilo kakve koristi. Pokrenut je i krivični postupak protiv izvođača radova, ali je oslobođen svake odgovornosti „jer je rađeno po rprojektu“. A projekat je radila opštinska firma – tadašnja Direkcija za izgradnju Bora. I tu će cela galama da se završi.
Načelnica sa svojim službama pedantno je odgovorila i da je firmi ŠRIF od 2016, od kada je privatizovana, do 2. novembra ove godine, dakle za šest poslednjih godina, ukupno preneto 90 miliona i 687.000 dinara.
I, posebna stavka, koja je i najviše zanimala odbornike opozicije, verovatno i sve ostale, jesu subvencije JKP Toplana otkako posluje pod okriljem novog osnivača – Skupštine, a sada Grada Bora. Reč je, dakle, o prezaduženom javnom preduzeću (računa se na oko 3 milijarde dinara, koliki će bezmalo biti ovogodišnji gradski budžet) i firmi koja poslednjih godina nabavlja prerskupe – po nekim računicama i za 45 odsto skuplje od istih tih ugljeva koje je kupila kompanija Ziđin. Tamo se evidentno godinama loše poslujuje, ali je ukupna pomoć iz budžeta od blizu milijardu dinara od 2011. zaista previsoka. I bespotrebna. Jer, stalno izdvajanje subvencija za „firmu u rasulu“, kako je pred grejnu sezonu nazvao gradonačelnik, niti je pomoglo ozdravljenju, niti je bilo neke vajde. Bacalo se u prazno, punila se vreća bez dna. Gde je toliki silni novac odlazio, Boga pitaj. Građani su svih tih godina plaćali i dobro i loše, „i ovako i onako“, grejanje. Došlo se do toga da je neminovna likividacija preduzeća i gradnja nove toplane. U međuvremenu zagovarana je jedan drugi projekat – dve toplane ( i plaćen početkom prošle godine oko 8,4 miliona dinara), pa se, očigledno, odustalo.
Preostalo je da se, kako je najavljeno u gradskoj vlasti, još ovog meseca započne gradnja toplane na sečku i gas na lokaciji bivšeg „Centroistoka“. Na skupštinskom zasedanju od pre tri dana o tome se nije ništa govorilo, sem upadice da i ta ideja već „visi u vazduhu“.
Danas, kako bilo, u Boru je, po rečima novog v.d. direktora Dragana Veličkovića, grejanje pristojno i s novom subvencijom od 100 miliona dinara (pored avansnih 300 miliona i trebaće najmanje još toliko) neće biti zime bar, kako se nezvanično spominje, još mesec- dva. Posle će, verovatno, opet početi gužva oko obezbđenja novca za preskupi ugalj. Sezona se, u svakom slučaju, mora izgurati.
No, ovde nije reč samo o problemima u Toplani, nego i o tome kako se troši novac građana i koliko su te infromacije dostupne javnosti. Možda tu ima još ponešto nepoznato, ali preostaje da se na narednoj skupštinskoj raspravi, ili pre toga, o svemu podrobnije razgovara. U medijskoj magli kakva je danas, tabloidizaciji, podeli glasila na naše i njihove, urušavanju novinarske profesije, ne može se očekivati potpunija i objaktivnija slika stvarnosti. Zato su TV prenosi skupštinskih zasedanja najbolje što se pruža građanima u sferi infromisanja. To je zajednički posao i jedine TV u Boru u gradske vlasti, što – uostalom – podržava i opozicija i pozicija. I televizijski serijal „3.600 korisnih sekundi“, kako su sagovornici sinoć zaključili, doboro je došao, jer se sučeljavaju mišljenja, stavovi i argumenti i jednih i drugih. U toj strim-emisiji – o temi kako se i zašta koriste budžetske pare, učestvovali su Dragan Žikić, SPS, Milivoje Janošević, Vlaška stranka „Most“ i Dragan Marković, Narodna stranka. Predstavnik SNS-a i ovog puta je izostao.
Složili su se, ne samo oko direktnih prenosa skupštinskih sednica, da su ovakvi TV programi, doborodšli. Do toga – i da se obože, i staloženije ponašaju na skupštinskim sednicama, izgleda, trebaće vremena. Jer, debata za skupštinskom govornicom je pomalo i – đavolski nezgodna rabota.
