PočetnaVestiDruštvoDOMAĆI MED PO SVETSKIM CENAMA

DOMAĆI MED PO SVETSKIM CENAMA

Beograd, 16. aprilSrbija je u poslednjih deset godina znatno unapredila pčelarstvo, a na putu smo da postanemo značajni izvoznici, uveren je Rodoljub Živadinović, predsednik pčelara Srbije

Naš med je sve cenjeniji na stranom tržištu, a domaći pčelari imaju mnogo više razloga da budu zadovoljni nego ikada ranije. Zahvaljujući boljoj organizaciji, promenama u zakonodavstvu i otvaranju pogona za homogenizaciju u Rači, otkupna cena prešla je sedam evra i prvi put prevazišla čak i cene u Evropskoj uniji.

Uz pomoć države i lokalne zajednice napravilo smo pogon u Rači. Mi smo kao pčelari dali 50 procenata sredstava, od ukupno milion i šesto hiljada evra, koliko vredi investicija, ali nam se to višestruko isplatilo – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Otkupna cena 7,1 evro po kilogramu

Živadinović je na čelu organizacije od 2008. godine i potiče iz pčelarskog kraja kakav je Aleksinac. Ova opština je poznata po tome što ima najviše pčelara u Srbiji u odnosu na broj stanovnika, sada već oko 650 njih. Aleksinac je dobitnik nagrada za razvoj pčelarstva.

Od kako je naš sagovornik 2008. godine stao na čelo pčelarskih udruženja u Srbiji, učinio je sa svojim timom saradnika jako mnogo na poboljšanju uslova za proizvodnju meda, ali i njegovog kvaliteta i približio nas evropskim standardima.

Ove godine otkupna cena je 7,1 evro po kilogramu što je mnogo više nego do sada. Razlog je jednostavan, od kako smo otvorili naš pogon, razni prekupci ne mogu da nas ucenjuju kao nekada. Pratimo i tržište i prodajemo kada je cena viša, a kada je niska čuvamo med. Sećam se kad sam postao predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije 2008. godine da je otkupna cena bila 1,55 evra. To je bila godina kada je med na svetskom tržištu bio višestruko skuplji, nikada pre toga med nije bio toliko skup od kako se beleže podaci i vodi statistika o kretanju cena, a mi smo ga prodavali budzašto – govori nam Rodoljub Živadinović.

Živadinović nam objašnjava i kako radi ovaj pogon, a taj primer može da bude inspirativan i za druge poljoprivredne grane, recimo u voćarstvu, jer mi i ne koristimo dovoljno naše resurse upravo zbog loše povezanosti i nedostatka organizovanije proizvodnje.

Najpre recimo da Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) ima više od osam hiljada članova. Pogon u Rači osnovan je kao deoničarsko društvo s pet zaposlenih i radi na neprofitnoj osnovi. Upravo to je i omogućilo da u Srbiji otkupna cena bude veća nego bilo gde u svetu, na veliku sreću domaćih pčelara.

Svi naši članovi javljaju se kada imaju da prodaju med na veliko. Naši stručnjaci odu na njihove adrese, uzorkuju med iz kanti i buradi i pošalju na analizu, a burad se zapečati. Ako med zadovoljava sve standarde, onda se meša s ostalim medom drugih proizvođača u takozvanom homogenizatoru koji ima kapacitet od 22 tone. Tako dobijemo ujednačen, s jedinstvenim kvalitetom. S druge strane pčelari nemaju nikakav rizik da im med neće biti plaćen, jer prodaja je organizovana preko našeg saveza – ističe Živadinović.

Iskustva iz ranijih perioda bila su drugačija, plasman je bio veliki problem, a često je bila poljuljana sigurnost u naplatu. Mnogi proizvođači ostajali su „kratki” za naplatu potraživanja, pa je tako čak i jedan član Izvršnog odbora saveza isporučio med nakupcima koji nije mogao kasnije da naplati, tako je do danas dug dostigao cifru od 55.000 evra s kamatama. Sada je naplata stopostotna, uz svetsku cenu, ali nisu svi problemi ni izdaleka rešeni. Jedan od njih je i što je srpski med mnogo lakše plasirati na strana tržišta nego na domaća. Naši supermarketi, po rečima predsednika SPOS-a, ne žele kvalitetan med na svojim rafovima, jedino je „Aroma” otvorila svoju prodaju za domaće pčelare sa sertifikovanim medom. Ostali se radije odlučuju za jeftiniji med čiji je kvalitet pod velikim znakom pitanja.

Mislim da toj činjenici treba posvetiti i više medijske pažnje. Zašto naši trgovački lanci ne žele naš med, već proizvode sumnjivog kvaliteta – kaže Živadinović.

Poslednjih godina povećava se broj pčelara u Srbiji, po broju košnica smo na nivou sa Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika od 2006. gubi trideset do pedeset procenata pčelinjih društava iz još nedovoljno poznatih razloga. Ova država ulaže ogroman novac u istraživanja kako bi se otkrila ova zagonetka i za njihove naučnike.

Početnici uz savete s interneta

U Srbiji ima oko 25.000 pčelara, od kojih sedam procenata ima više od sto košnica. Sve je više i onih koji žele da krenu u ovaj hobi ili posao, kako za koga. Veći je broj početnika koji kreću s dve-tri košnice pa naviše, ali mnogi i greše na samom početku jer se oslanjaju na savete s interneta. Tamo ima mnogo manipulanata koji žele da na lak način zarade novac, pa otvaraju razne sajtove na kojima ima i dosta pogrešnih informacija. Zato, savetuju iskusni pčelari, umesto na raznim „mrežama”, znanje treba potražiti u knjigama. Da bi neko počeo da se bavi pčelarstvom, treba da pročita tridesetak knjiga kako bi znao šta da radi kad otvori košnicu. A uz to, naravno, dobro je imati i mentora, ako se može doći do njega, jer ih nema previše. Iskustva pokazuju da je mnogo onih kojima se zbog nestručnosti pčelinja društva razbole, uginu, pa moraju opet ispočetka, jer nisu s dovoljno znanja ušli u ovu oblast.

Naš sagovornik navodi primer Danske gde za svaku oblast u poljoprivredi postoji po jedna stručna knjiga u kojoj su sabrana sva znanja, od jabuka do uzgoja krava i svinja. Samo za pčelarstvo nema jednog udžbenika, zato što je ono vrlo kompleksno i traži mnogo više znanja.

Početnici misle da se u ovom poslu nalazi veliki novac i žele brzo da ga zarade, ne shvataju da treba da prođe bar deset godina da bi neko postao dobar pčelar. Novca ima, ali se do njega stiže mukotrpnim radom, pčelu morate da volite i da je razumete – poručuje Živadinović.

Od izvoza – 12 miliona evra

Srbija je u 2021. godini izdvojila osam i po miliona evra subvencija za pčelare što iznosi oko 800 dinara po prijavljenoj košnici. Inače, u našoj zemlji ima ukupno 1.550.000 košnica.

Ipak, po rečima Rodoljuba Živadinovića, glavna pomoć države je u tome što je promenila propise kada je reč o registraciji prostorije u domaćinstvu. Registracija je sada jeftinija i iznosi nešto manje od dve hiljade dinara, a ranije je važila ista cena kao i za preduzeća.

U inostranstvo izvezemo godišnje dve i po hiljade tona meda što nam donosi oko 12 miliona evra. Nekada smo imali 90 odsto falsifikata, a sada je taj broj smanjen na 40 posto proizvedenog pčelinjeg proizvoda. Procenat treba i dalje smanjivati i svesti ga na oko dvadesetak, kao što je u proseku u visokorazvijenim zemljama.

Zabrana pesticida

Savez pčelarskih organizacija Srbije dosta pažnje posvećuje i promeni propisa i usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije, koje je mnogo jednostavnije i liberalnije od našeg. Time se i ovo domaće sve više podređuje interesima naših proizvođača.

Jedan od početnih koraka bilo je sprečavanje korišćenja pesticida za prskanje medonosnih biljaka tokom cvetanja. Danas svaki poljoprivrednik može da kupi neograničene količine pesticida, a mnogi od ovih hemijskih otrova zakonom su zabranjeni. Nažalost, u praksi ima prodaje na crno, posebno u Vojvodini gde u svakom mestu postoji i neka ilegalna poljoprivredna apoteka, kaže Živadinović i dodaje da ove godine svaki poljoprivrednik mora da prođe obuku i da dobije sertifikat za tretiranje biljaka pesticidima.

Registracija pčelarskih vozila

Savez pčelarskih organizacija pokušava da promeni Zakon o bezbednosti saobraćaja kako bi pojednostavio proceduru registracije pčelarskih vozila, po ugledu na zemlje Evropske unije. Uvereni su da samo na taj način mogu da poboljšaju prinose dva puta i to za svega tri godine. Pčelari bi se ohrabrili da kupuju prevozna sredstva i sele pčelinja društva. U ovo vreme klimatskih promena bez selidbi na pašu u povoljnija geografska područja, na veće visine, ne može se ni povećati proizvodnja.

Kad nam država omogući vozila, dupliraće se izvoz, jer po sadašnjim podacima 43 odsto pčelara seli svoje pčele i to čine prilično amaterski.

To bi bio samo početak, imamo velike resurse u pašnjacima, posebno bagremu, a zbog nekih nerešenih administrativnih pitanja mnogi pašnjaci ostaju neiskorišćeni, kao i hektari bagrema čiji cvet propada. Mi imamo potencijale da još mnogo više unapredimo proizvodnju i Srbija zaista može da napravi svetsko čudo. Možemo da postanemo velika izvozna sila – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Izvor: Politika

Serbian SR English EN Chinese (Simplified) ZH-CN Romanian RO German DE