Ovde, na tlu današnje Srbije, ostvaren je jedan od najvećih graditeljskih poduhvata rimske epohe – veličanstveni most sa 20 stubova čiji je izgled uklesan na Trajanov stub u Trajanovom forumu u Rimu.
Kada vam se Dunav prostre pred pogledom, dok onako širok i moćan krči litice nad sobom, obuzima vas strahopoštovanje kakvo samo priroda može da izazove. Reka, čija se najveća snaga sliva baš tu, u Đerdapskoj klisuri, vekovima je fascinirala čoveka. Da bi konačno osvojio Dakiju i zavredeo strahopoštovanje, rimski car Trajan je premostio Dunav napravivši most koji je 1.000 godina bio najduži most na svetu, a čiji su ostaci vidljivi kod današnjeg Kladova. Dva milenijuma kasnije, Dunav je zaustavljen da bi se zajedničkim snagama Jugoslavije i Rumunije napravila Hidroelektrana „Đerdap I“.
Nacionalni park Đerdap najveći je nacionalni park u Srbiji, monumentalan spoj vremena i prirode na kopnu i vodi. Od veličanstvenih planinskih pejzaža do prelepih obala Dunava… Priroda koja oduzima dah i milenijumi istorije čekaju da ih upoznate.
Čudesna je Đerdapska klisura. Dok upijate svaki vrh stene koja para nebo i pokušavate da zarobite u pamćenju svaki zrak sunca koji se presijava u Dunavu, koji je baš ovde i najširi i najdublji i najuži na svom toku, postaje vam jasno zašto se ovo mesto zove Gvozdena kapija. Jedno, međutim, ne pojmite – kako je ova lepota uopšte moguća? A onda se ozarite shvativši da ste pravi srećnik jer živite tu, na tri sata vožnje do ovog magičnog mesta.
Već kod Golupca, gde Đerdapska klisura počinje, stičete utisak kao da ste na moru. Ogromno vodeno prostranstvo kraj puta kojim se vozite, tuneli, bezbrižni kupači na plažama…
Prava čarolija se, međutim, desi kada se ukrcate u čamac i zaplovite Velikim i Malim kazanom. Vozi nas Nataša Lazarević, kosi one moćne dunavske talase kao da su ništa, i, kako se tokom vožnje ispostavlja, mogli bismo komotno da je svrstamo u jedno od “obeležja” Nacionalnog parka Đerdap. Ona i njen suprug Dule, inače iz obližnje Tekije, ovde su institucija za sebe. Đerdapsku klisuru poznaju u dušu, žive na njoj i za nju.
Najmonumentalniji deo Đerdapske klisure zove se „kazan“ zato što u tom delu Dunav vri kao u kotlu praveći virove, priča nam Nataša.
Ona govori, ali nama reči ponestaju i dah nam zastaje dok čamac reže Dunav koji je u Velikom kazanu uzan samo 150 metara, a dubok 70 metara. Oči ne znaju gde pre da gledaju jer su iznad 300 metara visoke stene, a pred vama se otvara Gvozdena kapija kada litice kao da obgrle Dunav najjače što mogu.
Odmah tu je i Mali kazan, Dunav je brži, a sa rumunske strani ga nadgleda Decebel. Lik dračkog vladara isklesan u steni posmatra vas u svoj svojoj veličanstvenosti. Pravi čuvar Dunava.
Blizu Decebela je Trajanova tabla, svedočanstvo o njegovom velikom suparniku – Trajanu.
Tabla može da se vidi samo s vode i tako treba zauvek da ostane. Dalje od nemara koji bi mogao da ošteti dokaz da je ovde, na tlu današnje Srbije, ostvaren jedan od najvećih graditeljskih poduhvata rimske epohe – veličanstven most sa 20 stubova čiji je izgled uklesan na Trajanov stub u Trajanovom forumu u Rimu.
Čamcem joj se približavamo što više možemo i vidimo natpis uklesan u stenu -Tabula Trajana. Davno, na njoj je bilo uklesano šest redova teksta, danas su vidljiva samo tri, ali poruka koja je uklesana je i danas poznata: „Imperator Cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put„.
Naš kapetan Nataša podseća nas na lekcije istorije: Trajanova tabla svedoči o njegovom uspehu u probijanju najnepristupačnijeg plovnog dela Dunava. Pretpostavlja se, priča nam, da je to bilo oko 100. godine nove ere, kada se Trajan spremao na pohod na Dakiju. Prema nekim zapisima, veruje se da je ispod ove, postojala isklesana jedna klečeća figura koja je pridržavala tablu…
Kažu, veličanstvenu Đerdapsku klisuru valja prvo videti odozgo, sa vidikovaca Ploče, Mali ili Veliki štrbac, pa tek onda odozdo – s vode. Saznali smo to kasnije, kad smo je opijeni lepotom već videli s čamca, a do pogleda s neba, čuvamo u sećanju onaj odsjaj moćnog Dunava u oku…
Blic
