Bor, 27. januar – Dragan Nikolić iz Krivelja, na Zboru građana Slatine, gotovo neprimetno je napomenuo dve istine od kojih se ne može pobeći, pa ma koliko to želeli ili ne: prva je – da se u novo proširenje rudnika bakra (bivšeg RTB-a) i gradnjom rudnika Čukaru Peki poboljšalo zapošljavanja i skočio standard, druga – da se granice rudarenja u ovim krajevima moraju znati. I sve vreme debate, na momente i oštre i gorke, provlačilo se neminovno pitanje – gde je ugovor sa stranim partnerom i ko je i kako to prodavao Bor i okolinu bez znanja ovog naroda i neophodne trasperentnosti?
I dve konstatacije su odjeknule: ukoliko se zaista gradi brana za novo flotacijsko jezero u ataru Slatine i rudnik se širi prema Nikoličevu – kakva je sudbina ovih i obližnjih naselja? Preti li iseljenje, kako i gde (računajući i Krivelj, pa i delove Oštrelja, Bučja, Brestovca, Metovnice, kao i Brezonika, možda i još nekih delova grada) sve te ljude smestiti i privoleti ih novim ognjištima, podalje od njihove dedovine i očevine? Vrlo ozbiljna i odgovorna razmišljanja, strahovi koji se temelje i na aktuelnim zbivanjima “slučaja Jadar” i Rio Tinta. Jer, ovde nije bilo nikakvih buna i protesta, kineski partneri su dobro došli, i s njima, kako je rečeno i u Slatini, nemamo tolikih nesporazuma kao sa našim vlastima. Najpre sa vlastima u Beogradu, mada ni u lokalu nema šireg razumevanja i shvatanja problema i kao da se po svaku cenu kupuje vreme i jedva čeka da se nesporazumi odlože za kasnije. Za 4. april.
Aktuelni režim nije voljan da novonastali strah u Slatini i okolini, ne samo zbog ekoloških potresa, rešava pod hitno, nego se iznalaze izgovori i s prakse pralazi na toeriju kako bi se cela gužva odložila do daljnjeg. Još od 27. decembra lani Slatinjani najzvaničnije pozivaju čelnike grada i obe kinske kompanije na razgovor i dogovor, kako bi od predstavika grada doživeli kritiku da nevodno ne koriste institucije. Iako su institucije ispoštovane, iako Ziđin ne beži od susreta sa meštanima Slatine i ostalima, opet kao da nešto zapinje. Sad je iskrslo malo vremena da se u rudniku Čukaru Peki bolje organizuju i izađu sa spremnom dokumentacijom i rešenjima od kojih zavisi sudbina ovih sela, prevashodno Slatine.
Očigledno je – da se želelo moglo je da se gradski oci ranije pozabave ovim, gorućim temama. Da ne izlaze iz Slatine i Krivelja dok se ne reši sve što donosi traume i nespokoj svim žiteljima. Potomcima starih ratnika koji su, podseti neko, pre sto i više godina na Ceru, Kolubari, na Gučevu i Drini, Solunskom frontu, masovno davali živote za svaku stopu svoje slobodne zemlje. Svoje Srbije.
Slaviša Karabašević iz Brezonika glasno je izustio da su izvorišta i bunari u Krivelju i okolini toliko zagađeni da i životinje ne opstaju, a da se ne govori o štetnosti po zdravlje ljudi. Ukoliko je ovo zapažanje tačno (nema razloga da bilo ko iznosi neisitne), onda je dalja aktivnost rudarenja zaista problematična. Uostalom, da je drugačije, ne bi se ni preseljenje celog Kriveleja smatralo urgentnim.
Bez previše ukazivanja na činjenicu da je Bor teži slučaj od Jadra (taj projekt je tek u začetku), neophodno je da se što pre krene u pravcu rešavanja svih negomilanih briga i nesporazuma. Evo i nekih predloga, nečeg što je moguće okončati u kratkom periodu.
Najpre – omogućiti građanima da se lično uvere u ugovor o strateškom partnerstvu države Srbije i Ziđina, da se detaljno analizira poštovanje Prostornog plana, da se predoče sve pojedinosti planiranih poslova u rudarstvu Ziđina (obe firme) i da se konkretizuje iseljavanje Krivelja, ali i ostalih delova sela i grada ukoliko bude potrebno.
U sklopu svega toga ni slučajno ne zaboraviti da proširenje rudničke delatnosti donosi i nova radna mesta, da veća proizvodnja i odlično poslovanje utiču na standard zaposlenih, da primena svetskih ekoloških kriterijuma znači i zdraviju životnu sredinu, da društevo odgovoran rad garantuje i čvršće zajedništvo i obostrani interes.
I sve je to moguće i bez posebnog napora. Naravno, ako se hoće i želi. Ko je taj koji je najbitniji u stvaranju povoljnih uslova za ostavrenje tih ciljeva? DRŽAVA, i velikim slovima država.
Samo, što rekli u Slatini: prvo da znamo gde su granice kopanju i rudničkim horizontima?
Jer, od tih granica zavisi ne samo Slatina i Bor, nego i cela Timočka Krajina – živopisni krajolik zemlje Srbije koji je u geološkoj karti prepun – rupa i rupica. Sav je bušan.
A prekomernim otuđenjem svoje zemlje, svog pradedovskog imetka, reče neko, dadosmo i dušu đavolu. Državo, naša lepa i jedina, zar ti nije bar malo žao?
