Zaječar, 31. jul – Evo, kako počinje pismo Aleksandra Kojića Šaneta gradonačelniku i predsedniku Skupštine grada Zaječara: „Ja, koji sam dosta učestvovao u organizaciji izgradnje i uređenju svih društvenih objekata u Rgotini 1946. do 1992. godine, NE MOGU da se mirim sa naglim propadanjem tih obejkata“.
Kojić nabraja i objašnjava:
U Domu kulture, u glavnoj, velikoj sali, oštećena je krovna ploča. Voda kroz plafon pada u salu, a plafon dokmalo pada na pod. Prostorija na spratu Doma u kojoj je bila Soba Muzeja NOB -a više puta je obijana, po podu su eksponati i gomile đubreta, prozori su porazbijani, neki i pokradeni, u prizemlju su porazbijani izlozi i prozori, unutra je đubre. Voda sa krova se sliva i oštećuje fasadu.
U bioskopskoj sali krov je oštećen, voda se izliva, malter sa plafona svakodnevno opada. Vrata su razvaljena, prozori razbijeni, unutra đubre do kolena, pravo ruglo.
Zadružni dom, sagrađen 1927. godine, jedan od najlepših i najfunkcionalnijih u tadašnjoj državi, predstavlja ruinu – prozori i izlozi do ulice su razbijeni, voda kvasi i uništava zidove, zgrada u celini naglo propada.
Zgrada nekadašnjeg Ugostiteljskog preduzeća „Srbija“, sada vlasništvo privatne firrme TIS, tužno izgleda: prozori i vrata su razbijeni, ceo objekat je unakažen, leglo je kučića. Još jedno ruglo u centru sela.
Spomenik borcima NOB -a je u sve gorem stanju. Nedostajui biste dvojice palih prvoboraca, slova su izbledela i oštećena. Ne vide se ni slova na spomeniku borcima u ratovima devedesetih godina, isto kao i na spomeniku palim borcima u Prvom svetskom ratu (blizu 200 Rgoćana je poginulo u Velikom ratu).
Rgotina ima 45 ulica od kojih su tri prekrivene asfaltom, sve ostale su propale i nisu za bilo kakav saobraćaj. Katastrofa.
U glavnoj seoskoj, Bobijevoj ulici, razlivaju se fekalije. Dolazila je Komunalna inspekcija i konstatovala da taj užas nije u njihovoj nadležnosti.
U Zdravstvenu ambulantu lekar opšte prakse dolazi dva puta nedeljno, ali u čekaonici nema grejanja pa se pacijenti zimi bukvalno smrzavaju. Nema bolničara ni medicinske sestre. Apoteka je zatvorena, ukinuta.
I što je najčudnije: u Rgotini, najmanje dve poslednje godine, nema mesne zajednice sela. Kruže priče da su svi članovi Saveta mesne zajednice podneli ostavke.
Kojić, na kraju pisma, pita: Ko je odgovoran za predugo i očigledno propadanje ovog, nekada naprednog i uglednog sela i da li je potrebno da sve totalno nestane kako bi neko od nadležnih bar video neviđenu bruku i sramotu. Katastrofu.
Pridodajmo. Od nedavno Rgotina nema ni Klub penzionera. I to je zatvoreno. Ovo veliko i lepo selo sa 700 domova i oko 1.500 stanovnika (ali i sa oko 200 napuštenih kuća), u blizini Zaječara i dalje je bitno za Zaječar. Odavde se godinama odvozi kamen za potrebe autosaobraćajnih preduzeća, jezero na napuštenom kopu bivšeg rudnika kvarca je sve posećenije i jedno je od najčistijih u Evropi, poseduje se više stotina hektara komasiranog zemljišta, ima i još resursa u poljoprivredi.
Seljaci u Rgotini su kivni na lokalnu vlast u Zaječaru koja najverovatnije dobija nadoknadu za korišćenje Kamenoloma, društvo je dobilo i novac od prodaje rudnika Srbokvarc, a selo je, očigledno je, dobilo NEBRIGU I URUŠAVANJE KAKVO SE NE PAMTI bar u poslednjih sto godina. Zato meštani Rgotine, upozoravaju, moraju sami da preduzmu mere, prva je – blokada puta prema Kamenolomu. Pre toga pisaće o svojim problemima, ne onima kojima se obartio 96- godišnji Aleksandar Kojić (dobitinik ovogodišnje Medalje borca SUBNOR -a Srbije i svojevremeno Ordena rada), nego predsedniku Vučiću, svim ministrima i čelnicima partija na vlasti. Upoznaće ih, naglašavaju, i sa znamenitim ljudima ovog sela, od Svetozara Markovića, prvog socijaliste i đeneralštabskog pukovnika Radoja Lazića do sadašnjih univerzitetskih profesora u Americi, Krstića i Mihajlovića.
Jer, podsetimo još jedanput, ovo je varovatno i jedino selo u Srbiji koje praktično nema mesnu zajednicu, a ima gradsku vlast udaljenu svega sedam, osam kilometara.
Ostareli Šane Kojić svoje pismo gradskim čelnicima u Zaječaru poslao je 4. maja, odgovor do danas nije stigao. Doduše, njemu, veli, taj odgovor i najmanje treba.
