Dejan Ranđelović, Knjaževčanin, čuvar osam decenija nepoznatog srpskog groblja na češko-nemačkoj granici.
Ranđelović je slučajno 1995. godine otkrio spomenike i kamene krstove srpskih
zarobljenika u šumama Kršne gore na granici sa Nemačkom, gde je i Spomenkosturnica stradalim Srbima i Rusima. Ranđelović pronašao i 100 grobova zarobljenika iz Timočke krajine. Godine 2005, nakon mnogo leta, na Vidovdan, u seocetu Jinžrihovci, 25
kilometara od Karlovih vari, u Češkoj, episkop Raško-prizrenski Artemije, služio je
parastos za 7.100 Srba i 180 Rusa stradalih u ogromnom logoru u vreme Prvog svetskog
rata. Na tom mestu, nekadašnjem “zarobljeničkom paklu” u koji su dovođeni Srbi iz svih
krajeva Srbije, Kralj Aleksandar Karađorđević podigao je, 1931. godine, Spomenkosturnicu. Nedaleko odatle, na češko-nemačkoj granici, iznikla je bujna šuma u kojoj i danas ima srpskih grobova o čemu svedoče nadgrobne ploče i visoki kameni krstovi.
Ovako piše “Politika” 16. oktobra 2005. godine dodajući da o ovom našem “Severnom
Gazimestanu” brine Dejan Ranđelović iz Karlovih Vari.
Otišao sam u proleće 1995. sa češkim prijateljima u šume u toj oblasti da
tražimo jestive gljive. Iznenada sam naleteo na veći kamen, spomenik na kome je pisalo
ime Srbina iz okoline Požarevca. Ceo tekst bio je na srpskom jeziku. Onda su me moji
Česi odveli do pet kilometara udaljene Spomen-kosturnice. Nisam čekao, posle dan,dva
zaputio sam se u Prag, u našu ambasadu. Znali su da je tamo bio najveći zarobljenički
logor na prostoru ondašnje Austro-Ugarske. Dali su mi ključ od Spomen-kosturnice i
urednu, zvaničnu dokumentaciju kako bi mogao da brinem o tom prostoru. Te godine
izabran sam za predsednika Pravoslavne omladine u Češkoj. Od tada sa Srbima, mladim
pravoslavcima iz Češke, Ukrajincima i Rusima koji tamo rade, kao i meštanima (oni vole
nedeljom da dođu u spomen-prostor i odaju poštu stradalim logorašima) odlazim svakog
vikenda. Otključam vrata, počistim, uredim celo mesto koliko mogu, pomolim se Bogu.
Nažalost, spomen je maltene ruglo, krov prokišnjava. U zapuštenom groblju, na samoj
granici, počiva 1.600 Srba i 64 Rusa. Našao sam 100 spomenika, po imenu i prezimenu,
mojih Timočana – priča Dejan Ranđelović, Knjaževčanin, po ocu i majci sa Stare planine,
Kalne i Jalovik Izvora. Najviše se obraduje kad na Vidovdan dočeka potomke starih
srpskih ratnika iz Požarevca koji, od pre neku godinu, stalno dolaze na to sveto mesto.
Slavoljub Stojadinović Regrut, predsednik požarevačkog Udruženja potomaka
ratnika 1912-1920, kaže da su Jinžrihovci drugi srpski Zejtinlijk, a da je Dejan drugi
Đorđe Mihajlović, neumorni čuveni Zajtnlika zajedno sa svojim precima.
Ranđelović je uspešan čovek u Karlovim Varima. Od kada je tamo, od 1990.
radio je prvo u toj svetskoj banji, pa u Osiguravajućem društvu, potom je imao privatnu
firmu, sada se bavi proizvodnjom i prodajom preparata na bazi banjske lekovite vode za
izlečenje reumatičnih bolesti. Ugovorio je, zajendo sa suprugom, Ruskinjom,
programerom u češkom Gazpromu, izvoz za Rusiju, pa je došao da predahne u rodni kraj.
Veruje da će i u ovom poslu biti kako valja, onda će imati i više mogućnosti da pomogne
popravku Spomen-kosturnice (mauzoleja) i posveti se uređenju srpskog groblja.
Dolaze i Srbi iz Praga u Kršnogorje (Kršna gora), tamo ih je 4.000, Česi iz
okoline, stižu i sudetski Nemci. Najređi su naših iz otadžbine.Ta oblast pripada češkoj
šumarskoj organizaciji, uskoro će 100 godina od kako je groblje osnovano. Po
međunarodnim zakonima, ukoliko se ne uredi i ne utvrdi vlasništvo, može da se podvede
pod običnu parcelu. Neki biznismeni hteli su da kupe celu šumu i privedu je kulturi, ali to
češka država nije dozvolila, niti će tako nešto učiniti. Kosturnica ili mauzolej je poklon
Češke iz 1926. godine tadašnjoj Kraljevini Jugsolavije. Bila je to zgrada vodovodnog
preduzeća, kasnije je naša država platila preruređenje. Zato će Srbija morati pravno da
reguliše svojinu kao što su to učinile druge zemlje – objašnjava naš sagovornik
podsećajući da je 2011.dolazila delegacija Ministarstva za dijasporu, ali ništa, sem
službene zabeleške, nije učinjeno. Čak su napisli i neke netačnosti. Groblje nisu ni videli.
A za njegovo uređenje ne treba mnogo. Kao što nije trebalo puno ni vremena, ni para, da novinar RTS-a iz Poažrevca Novica Savić, nedavno, sačini prvu dokumentarnu TV
emisiju o Jinžrihovcima.
Poslednjih godina u Jižrihovce odlaze Požarevljani. I njihova pokolenja, veli
Slavoljub Stojadinović, odlaziće, bar na Vidovdan, dok je sveta i veka. Pomoliće se
senima tih mučenika, zarobljenika koji, braneći prag otadžbine, stigoše i kosti ostaviše u
tuđini, daleko od svoje Srbije. Dejan Ranđelović nikad ih neće napustiti, boriće se, veli, sa svojom krhkom Ruskinjom i češkim prijateljima koliko god bude imao snage. Isto
toilko koliko i tri generacije Mihajlovića, rodom iz Grblja u Boki Kotorskoj, čuvajući
Zejtinlik. A Dejan je obnovio i napuštenu i usamljenu crkvu u svom Jalovik Izvoru, na
Staroj planini, ali to je, zbori on, druga, opet, naša priča
MAUZOLEJ U KRŠNOJ GORI
Dejan Ranđelović je zabrinut za Spomen-kosturnicu, mauzolej, gde su
pohranjeni posmrtni ostaci srpskih i ruskih logoraša, ratnih zarobljenika. Tamo ih
je više od 5.000.
Naši zvaničnici smatraju da je zgrada u realtivno dobrom stanju, ali nije
tako. Potrebno je popraviti krov. S proleća kad se tope snegovi, voda pada na
unutrašnjost. Vremenom će da propada ceo prostor. To ne smemo da dozvolimo.
Trudiću se da obnovimo bar krovnu konstrukciju – kaže Ranđelović.
Brižni Srbin iz našeg kraja čuva i prve spomen ploče. On će, čim stigne u Češku,
poslati i imena svih 100 Timočana koji počivaju u Kršnoj gori.
(Ovaj tekst je preuzet iz knjige „Timočka divizija – divizija vaskrsenja“ izdate 2020.godine, a objavljen je pre više godina u medijima u Srbiji)
