Kada je Ministarstvo za turizam pripremilo 30.000 vaučera za subvencionisanje ovogodišnjih odmora građana Srbije, s razlogom je odlučeno da se u Sokobanji organizuje predstavljanje i promocija ove akcije. „Sokobanja je upravo najbolji primer opravdanosti da se turističkim destinacijama da podsticaj na ovaj način, budući da je rekorder po prijemu vaučera. Bila je najtraženije odredište i privukla je najveći broj gostiju, u odnosu na ponuđene kapacitete”, rekao je tom prilikom resorni ministar Husein Memić.
Poseban fokus u Ministarstvu turizma, rečeno je, stavljen je na Sokobanju, na „Zeleno srce Srbije”, koja je u svakoj dosadašnjoj podeli vaučera privlačnošću nadmašivala druge banjske i rehabilitaciono-rekreativne i zdravstvene centre u Srbiji. Kako je istakao predsednik sokobanjske opštine dr Miodrag Nikolić, svaki četvrti vaučer za subvencionisane odmore u prethodnom periodu iskorišćen je upravo u banji pod Ozrenom i Rtnjem.
„Sokobanja ima širok spektar smeštajnih kapaciteta, od vrhunskih hotela do udobnih privatnih apartmana. Uz bogate prateće sadržaje, ispunjava uslove za savršen odmor”, kaže dr Miodrag Nikolić, predsednik sokobanjske opštine. A te proširene mogućnosti obuhvataju i banjska kupatila, velnes centre, pešačke i biciklističke staze i avanturističke ture po okolnim planinama. Ovaj kraj je poznat i po bogatom kulturnom i istorijskom nasleđu, kao i po gastronomskoj ponudi u kojoj dominiraju tradicionalna srpska jela.
Samo šezdesetak kilometara jugozapadno od Sokobanje, koja je prošle godine navršila 185 godina od izdavanja prvog turističkog vaučera, nalazi se Niška Banja. Tako blizu, a danas tako dva različita sveta… Poznata još iz antičkog perioda, ova banja nadomak Niša doživela je da bude gotovo izbrisana sa mape srpskih banjsko-rekreativnih centara, nakon decenija konstantnog propadanja. Lane je banju pod Koritnikom posetilo ukupno 5.438 gostiju, ili u proseku petnaestak dnevno. Godinama su periodično najavljivani projekti i strategije koje će banji povratiti staru slavu, ali novih hotela i smeštajnih kapaciteta, kakvi se grade u drugim banjsko-rekreativnim centrima, nema pa nema. Zato se Niška Banja u priči o vaučerima za subvencionisane odmore skoro i ne pominje. Da tamo nije nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, sa vrhunskim ustanovama u oblasti kardiohirurgije, reumatologije i rehabilitacije, pitanje je šta bi od Niške Banje ostalo.
Kada se od Niša auto-putem krene ka jugozapadu Srbije i prođe Prokuplje, stiže se u Toplički i Kosanički kraj, poznat po tri izuzetna banjsko-rekreativna centra: Kuršumlijskoj, Lukovskoj i nešto južnije Prolom Banji, nadaleko poznatoj po lečenju stomačnih oboljenja i isceljenju gastro-tegoba. Na istočnim padinama Kopaonika su Kuršumlijska i Lukovska banja, najmlađa od navedene tri, ali je na najvišoj nadmorskoj visini (689 metara). Od Kuršumlije, opštinskog centra, udaljena je 36 kilometara. Doskora je loš put bio velika prepreka da se dođe do ove, u pravom smislu reči, vazdušne banje, ali je poslednjih godina dosta uloženo u modernizaciju saobraćajnice od sedišta komune do same banje. Sa izuzetnom prirodom i nekoliko hotela visoke kategorije, Lukovska Banja nudi gostima tokom cele godine čist i lekovit vazduh i termalne izvore lekovite vode. Temperatura čak četrdesetak tih izvora premašuje 65 stepeni Celzijusa, što ih svrstava u „vrele izvore”. U banjskom naselju je veliko lečilište, zdravstveni centar i jedinstveno klimatsko oporavilište. Sve to su razlozi zbog kojih će se, sa vaučerima ili bez njih, narednih meseci mnogi zaputiti u Lukovsku ili druge dve potkopaoničke banje.
Prema onome što se moglo čuti od turističkih poslenika na jugu i jugoistoku Srbije, početak godine nije doneo očekivanu posetu stranih turista. Procenjuje se da je otkazana čak trećina aranžmana rezervisanih krajem 2024, usled nestabilne političke situacije u našoj zemlji. Ipak, razloga za veću zabrinutost nema, jer su upražnjene kapacitete popunili domaći gosti, ponajviše u dane Vaskrsa i Praznika rada. Pozitivan impuls turističkoj privredi daće i upravo podeljenih 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, na koje su pravo imali penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, stariji od 65 godina koji ne ostvaruju pravo na penziju, kao i zaposleni sa primanjima do 80.000 dinara mesečno. Vaučeri mogu da se iskoriste najkasnije do 20. novembra, za odmor u trajanju od najmanje pet noćenja izvan grada, opštine, odnosno mesta prebivališta, kao i mesta studiranja korisnika vaučera.
Politika
