Decenijama je Borska reka, od Bora pa sve do ulivanja u Timok, bila beživotna, mrtva voda bez biljnog i životinjskog sveta. Bio je to jedan od najzagađenijih vodotokova, pokatkad i najotrovniji u Evropi. Iz borskih rudnika i Topionice bakra kuljao je otrovni mulj sa raznim zagađenjima opasnim po život. Izlivale su se i gradske fekalije. Ekološka katastrofa nesagledivih razmera. Zatrovani pirit je plavio plodna polja sve do Timoka i Dunava, pa i Crnog mora. Pod pritom je, po nekim procenama, bilo više od 4.000 hektara najbolje zemlje.
Nakon povremenih dotoka ovog proleća apsolutno bele, te crne i zelenkaste vode, odjednom se, tokom leta, pojavila bistrina. I već dva-tri meseca rečno korito se vidi kao na dlanu. Štaviše, kineske kompanije, proizvođači bakra, vredno čiste i uređuju korito i obale reke. Stiglo se sa tim poslom i do izlaska iz Slatine.
Direktor kompanije Srbija Ziđin Majning saopštio je novinarima pre neki dan da Borskom rekom danas teče bistra voda, što se prvi put dešava posle 1948. godine.
Stanovnici Slatine, Rgotine i Vražogrnca mogu da potvrde te reči. Oni su i našim reporterima rekli da su sada obale bujne i zelene, da je rastinje na sve strane uz reku, čak se povremeno na pojedinim mestima čuje kreket žaba. Uočavaju se i ostala sitnija bića.
Na našim fotografijama, sačinjenim u donjem toku Borske reke, oslikava se novi, zeleni svet i bistro, vedro oko rečice koja retko kad, ni u najvećim vrelinama, ne presušuje.
