Rgotina, 7. jul – Letnji seoski vašari u Timočkoj Krajini nisu više kao nekad, ali tradicija ja ostala. Ovaj današnji, Ivanjdanski vašar u Rgotini kod Zaječara podsetio je na nekadašnje panađure – naroda je bilo ko lista u gori. Sjatilo se i staro i mlado. Trgovalo se uveliko, kafane su bile prepune, spreman je bogat kulturni program sa folklorom, zanatlije su imale „svoj dan“. Mladi su kupovali liciderska srca i medenjake. Narodno veselje je počelo od prepodneva.
Na prostranoj terasi kafane „Kod Jerkića“ upoznali smo 82-godišnjeg Žarka Lukića, metalostrugara iz Koprivnice, šampiona nekadašnje Jugoslavije u poznavanju i umeću „svog zanata“. Radio je u Nemačkoj i Švajcarskoj osam godina, odavno je u penziji, ima i svoju radnju u svom selu. Sve mu je, veli, potaman, ali ne može da razume kako mladi neće u zanatlije. A on bi rado obučio svog naslednika i omogućio mu da radi i zaradi.
Susreli smo i ljude iz Bora, Zaječara, Salaša i Negotina, od Niša i Knjaževca, Pomoravlja.U krajoliku stočnog vašara samo na jednom mestu prodavani su jaganjci i prasići. Kilogram žive mere, i jednih i drugih, – 600 dinara.
Stariji ovako zbore: iz ovog sela sve više mladih se zapošljava u borskim rudnicima, lepo se zarađuje, pa se taj standard, najverovatnije, odrazio i na vašarski provod. Nije za hvalu što je danas 7. juli, Dan ustanka naroda Srbije, i posle mnogo godina, malo ko se setio i tog datuma. U spomeničkom prostoru širila se „buvlja pijaca“.
A Rgotina je samo u oba svetska rata dala više od 200 žrtava.
Pa, kako neko primeti, i ovaj vašar je od 28. juna, od Vidovdana, pomeren, ne zbog Ivanjdana, nego baš zbog ustaničkog 7. jula.
Foto: B. Filipović/Borske Narodne
