Srbija, 12. januar – Inflacija pokazuje znake usporavanja i u decembru u zemljama Evropske unije prvi put su potrošačke cene bile niže nego mesec dana ranije. To su prve procene tamošnje statistike saopštene pre nekoliko dana. Očekivanja su da će se pad cena nastaviti i narednih meseci. Godišnja inflacija u evrozoni u decembru prošle godine pala je na 9,2 odsto u odnosu na novembar kada je iznosila 10,1 procenat. U Nemačkoj, na primer, potrošačke cene u decembru bile su za 8,6 odsto veće nego u istom mesecu godinu ranije. Novembarska stopa inflacije u toj zemlji je sa 10 procenata i dalje bila dvocifrena – u oktobru je bila na rekordnih 10,4 odsto. Decembarskom usporavanju doprinela je i jednokratna hitna pomoć kojom je država rasteretila potrošače gasa i daljinskog grejanja.
Iako inflacija usporava kraj joj je još daleko. Zbog toga centralne banke glavnih ekonomija najavljuju da će nastaviti da podižu svoje bazne kamate kao signal da se borba sa inflacijom nastavlja i da se zbog toga pooštravaju monetarni uslovi. Euribor „upravljačka” kamata evrozone, kako je stručnjaci zovu, sada je na nivou od 2,5 odsto, a prema najavama do kraja prvog kvartala ove godine trebalo bi da iznosi 2,75 procenata. Što se tiče SAD, odnosno bazne kamate tamošnjih Federalnih rezervi tržišna očekivanja su da će ona doći do pet odsto. Posledično najavljuje se dalji rast kamata, ali ipak nešto blaži.
Srbija još nije dostigla vrhunac inflacije, ali se ne očekuje da pređe 16 odsto. U četvrtak će biti objavljeni statistički podaci o rastu cena na malo za decembar. Očekivanja kreatora monetarne politike, prema kojima je skrojen i budžet za ovu godinu, su da će prosečna inflacija biti 11 procenata.
Narodna banka Srbije (NBS) inače tromesečno objavljuje projekcije inflacije, a poslednji put je to učinila u novembru.
„Ono što možemo da kažemo jeste to da se inflacija u periodu od objavljivanja novembarskog izveštaja do danas uglavnom kreće u skladu s tadašnjom projekcijom, pri čemu je krajem 2022. bila i nešto niža nego što smo predvideli u novembru. To ukazuje da postoji određena verovatnoća da naredna februarska projekcija bude i neznatno niža, ali to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo u ovom trenutku zbog toga što su i dalje prisutni znatni rizici iz međunarodnog okruženja i da je potrebno da detaljno sagledamo očekivano kretanje svih faktora inflacije i iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Što se ključnih faktora inflacije tiče, kao i prethodne godine, njena dinamika će u 2023. najviše biti opredeljena kretanjem cena energenata i hrane pod uticajem sukoba u Ukrajini, efektima zatezanja monetarne politike centralnih banaka i brzinom globalnog privrednog rasta. Iako su rizici iz međunarodnog okruženja i dalje izraženi i iako su moguća odstupanja od projekcije u oba smera, i dalje očekujemo da inflacija nakon prvog tromesečja 2023. počne da usporava – prvo postepeno, a onda i znatnije u drugoj polovini 2023. i da se nastavi njeno smanjivanje i tokom 2024. godine, kada i predviđamo da se vrati u granice cilja od tri, plus, minus 1,5 odsto”, navode iz NBS-a.
Koliko god da je usporavanje inflacije dobra vest jer ukazuje da neće biti nikakvog dramatičnog rasta kamata što pogoduje sadašnjim i budućim dužnicima, postoje naznake da se sa rastom kamata na štednju završilo. I da će 3,5 odsto na period oročenja od tri godine biti „plafon”. Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je naše tržište bankocentrično što znači da stanovništvo 95 odsto viška novca drži u bankama. Sve ostalo – penzioni, investicioni fondovi, osiguranja, korporativne obveznice, učestvuje sa samo pet odsto u višku novca što pokazuje da nema investicionih alternativa. Banke nemaju konkurenciju u držanju novca pa ni motiv da podignu kamate na čuvanje sredstava.
Izvor: Politika
