Bor, 28. decembar – Odluka o formiranju instituta kao zavisnog preduzeća RTB-a Bor, koju su državni organi i rukovodstvo Basena doneli pre 60 godina, gledano sa ove distance, bila je mudra i od strateškog značaja za razvoj Kombinata bakra. Institut ne samo da je opravdao postojanje tokom ovih šest decenija, već je (p)ostao osovina privrednog i društvenog razvoja, i to ne samo Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Ovim rečima direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru dr Mile Bugarin, u osvrtu na izuzetno uspešnu poslovnu 2023, koja je inače godina jubileja za ovu naučno-istraživačku kuću, počinje razgovor za „Kolektiv“.
Razgovor s povodom vodimo iz dva razloga. Jedan je jubilarnih 60 godina rada, zbog čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić borskom Institutu za rudarstvo i metalurgiju uručio najveće državno odlikovanje „Sretenjski Orden drugog reda“. Drugi je „Zlatna plaketa“ sa logom instituta, koju je ova naučna ustanova dodelila (27. decembra) svom strateškom partneru, kompaniji Srbija Ziđin Koper u znak zahvalnosti za plodonosnu saradnju. Pod sloganom „najistaknutiji među najboljima“, ovo priznanje uručeno je direktoru proizvodnje u Srbija Ziđin Koper Jovici Radisaveljviću na svečanosti u hotelu „Albo“.
– Institut za rudarstvo i metalurgiju je do 2018. godine, dakle pre strateškog partnerstva sa kineskim Ziđinom, u okviru RTB-ovog postojećeg eksploatacionog polja obezbedio geološke rezerve „teške“ oko dve milijarde tona rude, sa oko sedam miliona tona bakra i oko 350 tona zlata u njoj. Kao strateški partner Republike Srbije sa većinskim paketom vlasništva, te rezerve danas eksploatiše Srbija Ziđin Koper. Ta kompanija je u proteklih pet godina ostvarila veliki napredak u delu održivog razvoja proizvodnje bakra i zlata, na čemu joj mogu pozavideti i najjače firme u svetu koje se bave mineralnim resursima. Zbog toga s ponosom mogu da kažem da smo kroz projektantske usluge i nostrifikaciju projektnih rešenja i mi aktivno bili uključeni u njen tehničko-tehnološki razvoj. Baš kao što smo svojevremeno učestvovali i u razvoju RTB-a Bor – podseća Bugarin.
On dodaje da je Srbija Ziđin Koper ostvarila progres velikih razmera i kada je reč o revitalizaciji postojećih rudnika pošto je, kako kaže, proizvodnju bakra povećala više od četiri puta.
– Srbija Ziđin Koper je izgradila novu topionicu i rafinaciju bakra u Boru, svela je zagađenje sumpor-doksidom ispod 50 mikrograma po kubnom metru vazduha i znatno smanjila emisiju teških metala i prašine. Kompanija je počela da rešava i ekološko nasleđe, odnosno da rekultiviše kopovska odlagališta i prečišćava otpadne vode koje se dreniraju iz jalovišta – kaže direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju.
Ova naučno-istraživačka kuća je intenzivnu saradnju ostvarila i sa drugom Ziđinom kompanijom koja posluje u Boru, a ipak nezavisno od Srbija Ziđin Koper.
– Rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki“ izgrađen je zadivljujućom brzinom. Aktuelni kapacitet mu je oko 3,3 miliona tona rude, ali se intenzivno radi na povećanju proizvodnog kapaciteta za 20 odsto naredne godine. Geološki potencijal ovog ležišta je ogroman, jer procenjene rezerve od kote plus 50 m.n.v. do kote minus 1.900 m.n.v. premašuju dve milijarde tona rude ili 20 miliona tona bakra i preko 400 tona zlata u rudi – otkriva dr Mile Bugarin.
Pored saradnje sa dve Ziđinove kompanije, o kojoj prvi čovek IRM ima samo reči hvale, borska naučno-istraživačka kuća ima poslovni odnos i sa drugim privrednicima u zemlji i regionu.
– EPS, EPCG, RiTe Gacko, Rudnik Pljevlja, Eliksir iz Prahova, Valjaonica bakra Sevojno, Metal-fer iz Sremske Mitrovice samo su neke od njih – ističe Bugarin.
Institut u Boru danas je jedna od najsavremenijih i najuređenijih institucija u zemlji. Ima najmodernije softvere za geološka, rudarska, metalurska i tehnološka projektovanja, najsavremeniju opremu za hemijska i tehnološka ispitivanja svih vrsta mineralnih sirovina osim nafte i gasa, a raspolaže i laboratorijskim prostorom od oko 14.000 kvadratnih metara. Poseduje preko 350 akreditovanih metoda za hemijska ispitivanja i najnovije softvere za projektovanje.
– Ukupna ulaganja u infrastrukturu instituta, opremu, softvere za projektovanje i kontrolu kvaliteta iznose preko 14 milona evra – kaže direktor ove prestižne naučne ustanove.
Gorica Tončev Vasilić
