Bor, 24. januar – Iako do izbora predstoje još dva i po meseca, za predsednika Republike Srbije već su neki od kandidata poznati: u prvom redu to je general Zdravko Ponoš, NS, potom Boško Obradović, Dveri, Miloš Jovanović, DSS i novinar Srđan Škoro, nezavisni pojedinac s podrškom nekih manjih pokreta. Svi su oni poznati javnosti, pogotovu Ponoš i Obradović, dok je Jovanović izdanak iz Koštuničine vlasti, a Škoro je bivši novinar “Novosti”, čovek koji potiče iz novinarske porodice i aposlutni je protivnik aktuelnog režima.
Aleksandar Vučić još se nije izjasnio, mada je poznato da će imati jedinstvenu podršku svoje SNS i SPS-a, verovatno još nekih manjih partija i pokreta patriotskog bloka.
Na lokalnoj sceni, gotovo je izvesno da će se za gradonačelnika kandidovati Aleksandar Milikić koji će, kao i u vrhu, imati podršku naprednjaka i socijalista. Milivoje Miki Janošević, predsednik Vlaške stranke Most, već je, na nedavnoj sednici Skupštine grada Bora, najavio svoju kandidaturu. Da li će još neko krenuti tim, neizvesnim putem, predstoji da se vidi narednih dana. Najjače opozicione stranke, SSP i Narodna stranka, po monogo čemu sudeći, neće imati zajednički nastup. Sa SSP poći će i nekadašnja Jankovićeva partija, a sa narodnjacima Balaševićeva Vlaška partija i verovatno DS. Tu su Dveri i još neki manji ekološki, zeleni i raznobojni pokreti i slični politički akteri. Borska opozicija, najverovatnije, izaći će na izbore nejedinstvena i sa više opcija, što ne znači da se posle 3. aprila, ukoliko bude povoljnog ishoda, neće objediniti. To je aposlutno logično i izvesno.
U svakom slučaju, dan za konačnu odluku nije daleko, s tim što je poznato da će borba biti grčevita i ne baš laka i jednostavna za aktuelnu vlast. Hoće li biti fer i poštenog glasanja, teško je i to prognozirati. S obzirom na “metovnički slučaj” i preterano glasanje od kuće ili kako već (sud će sigurno imati posla!), ne možemo se, nažalost, nadati korektnoj borbi.
Ukoliko opozicione stranke budu bolje organizovane nego na proteklom referendumskom glasanju, biće, varujemo, povuci – potegni. Jer, građani u selima su gotovo masovno nezadovoljni ponašanjem vlasti, ne samo zbog ekoloških potresa. Ostalo je mnogo toga obećanog a nezavršenog, prvevashodno na relaciji rudnika, države i vlasnika imanja. Taj posao nije lak, i nije moguć da se brzo, pogotovu pre izbornog dana, dovede do kraja.
Nezadovoljstvo raste, pa je tako otkazan i najnoviji sastanak u Slatini, selu u kojem su krenule razne nevesele priče. I da ne nabrajamo još nerešena pitanja koja čekaju brže i odlučnije odgovore. U sklopu svih tih zbivanja polako se, u selima najvidljivije, provlači program Vlaške stranke Most i njihovog lidera Milivoja Mikija Janoševića.
Poznati Zloćanin, ne od juče politički ambiciozan, računa na pet, šest odbornika, što može da bude izuzetno važno u vreme odlučivanja kojem će se carstvu prikloniti – opozicionom ili naprednjačkom. Sve zavisi od konačno prebrojanih glasova. I Dragan Marković i njegovi narodnjaci ne bi trebalo lošije da prođu nego pre četiri godine. Naprotiv. Ali, on i ne pomišlja na bilo kakvo “premošćavanje” i priklanjenje.
U svim ovim kombinacijama teško je poverovati da će se u Boru pojaviti neki novi kandidat i politički vođa s presudnom ulogom da “povuče” birače. I na jednoj i drugoj strani. Jer, ni naprednjaci više nisu kao što su bili. Njihovi lideri nisu danas u prilici da se zaklanjaju iza moćnog RTB-a i da za dan, dva zaposle 600 radnika (nadugačko je, ne samo o tome, pisala tadašnja štampa). I da sličnim metodama dolaze do sigurnih glasova. U međuvremenu zaplivali su i mutljikavim vodama (slučaj sa Toplanom) i unutrašnjom neslogom, izražena je bahatost, ekološko breme nije bitnije smanjeno, prenagljeno je dodvoravanje šefovima u Beogradu na uštrb lokalnih potreba, nije zaboravljen ni bizarni stih “Ne može nam niko ništa:..” Da ne spominjemo raznorazne pritiske na glasače i izborne gužve sa džipovima bez tablica. Itd.
Biće, nesumnjivo je, i napeto i vruće, moguće je i pregrejano izborno proleće. Jer, 3. april nije niti će biti običan, već dug i… e, o tom, potom. Nema tog danas u Srbiji koji ima sigurnu prognozu i zna konačni rasplet, ne samo političkih, zapletenih interesa?
