Bor, 5. decembar – Za samostalnu likovnu izložbu koju, uz podršku Muzeja rudarstva i metalurgije, organizuje nakon 14 godina od prethodne, koncepciju i selekciju radova obavio je njen autor. Iz bogatog stvaralačkog opusa, koji obuhvata slike, skulpture, industrijski dizajn, mini plastiku i ilustrovanje knjiga, Ljubiša Milenković je za predstavljanje sugrađanima svog rodnog i voljenog grada Bora, izabrao slike i skulpture. Iako se umetničkim stvaralaštvom bavi više od 30 godina, a Boranima individualno predstavlja osmi put, izbor je pao na radove nastale u poslednjih pet-šest godina.
Predstavljeni radovi izabrani su, pre svega, po poruci koju autor želi da uputi gledaocu. Naime, iako u svom likovnom i kreativnom opusu ima radove koji prenose lepote predela ili predmeta na slikama mrtve prirode, u središtu pažnje i tokom čitavog stvaralaštva, kod Ljubiše Milenkovića nalazi se ljudska figura ili portret. Nekada se Ljubiša bavi predstavljanjem lepote ženskog tela, monumentalnošću mase sumo rvača, figurama ili portretima ratnika, svetitelja, umetnika, običnih ljudi – seljana, zanimanjima, istorijskim
ličnostima ili istorijskim događajima… Često će se ljudska figura pojaviti i na slikarevim interpretacijama predela i ambijentalnih celina.
Izloženi su radovi koji predstavljaju intimna razmišljanja i promišljanja autora. Oni su likovna interpretacija Ljubišinih ideala u oblasti ljudskog stvaralaštva, nauke, vere, prosvetiteljstva i umetnosti. Deo radova ima angažovani karakter, jer na njima pokazuje kritički odnos prema savremenim dešavanjima ili karakternim osobinama i devalvaciji moralnih vrednosti u savremenom društvu. Ono što je sigurno, njegovo stvaralaštvo zrači velikim patriotizmom i poštovanjem ljudskih vrednosti, a za njihovo razumevanje potrebno je i pažljivo posmatranje i iščitavanje, jer je svaki rad ispunjen pričom ili ilustracijom događaja.
Tematsku celinu portreta srpskih prosvetitelja čine skulpture malih dimenzija Svetog Save, Dositeja Obradovića, Petra Petrovića Njegoša i Vuka Karadžića. U oblasti književnosti i dramskih umetnosti Ljubiša Milenković je izabrao likove Raše Popova, Desanke Maksimović, Ljubivoja Ršumovića, Steve Žigona, Pavla Vujisića i Zorana Radmilovića. Izabrane portrete autor je definisao kao „radost za dušu“. Prilikom slikanja navedenih ličnosti, Ljubišu najviše interesuje fizička sličnost sa portretisanim osobama, a zajednička karakteristika im je isijavanje plemenitosti i blagosti, koje potencira i svetlim koloritom, bez senki. Jednu
grupu izloženih radova čine slike na kojima ćemo prepoznati najkarekterističnije elemente, motive ili njihove delove sa slika Kloda Monea, Save Šumanovića, Milana Milovanovića i Miće Popovića.
Ove slike nisu kopije poznatih dela poznatih autora, već iskazivanje divljenja i poštovanja Ljubiše Milenkovića prema njihovom slikarstvu. Preuzeto od navedenih autora, Ljubiša prenosi na svoj način, svojim slikarskim izrazom i rukopisom. Tematski posebnu grupu ne slike sa motivom planine Rtanj, za koji se vežu mnogi mitovi i neverovatne priče i doživljaji savremenika. Na ovim slikama Ljubiša je najslobodniji, najopušteniji i slikarski najubedljiviji. Slike kojima autor šalje kritiku dešavanja u savremenom društvu su vrlo
promišljene i sa puno detalja, u kojima se može osetiti i satiričan odnos prema prikazanoj temi, a Ljubiša ih definiše jednom rečju „tužno“. „Da se ne zaboravi!“ čini grupa od sedam potresnih slika sa tematikom bombardovanja Srbije tokom 78 dana 1999. godine. Iako tužnog i poraznog sadržaja, slike su svetlog kolorita, a u njihovoj realizaciji Milenković kombinuje i papir i tuš. Krhkost međunarodnog prava, humanosti i ljudskih života pojačana je izborom stakla za slikarsku podlogu.
Segment svog vajarskog opusa Milenković je na ovoj izložbi predstavio izborom trodimenzionalnih skulptura, reljefa i medaljama, realizovanim u trajnim materijalima, bronzi i mesingu, gipsu, kao i natur ili bojenoj glini. Za ovo predstavljanje borskoj publici, Milenković je izabrao skulpture sa različitom tematikom, od patriotskih, preko socijalnih, počasnih do sakralnih. Misaonost autora i narativnost dolazi do izražaja i u skulpturi. Pristup realizaciji je u zavisnosti od teme i materijala i kreće se od realističnih do ekspresivnih.
Skulpture Ljubiše Milenkovića dobile su umetničku valorizaciju na žiriranim izložbama na kojima je, u konkurenciji od oko 200 autora, njegova skulptura „Bik“ proglašena za najbolji umetniki rad (1999. godine), a skulptura „Gedža“ bila u grupi 10 najboljih ostvarenja (2000. godine). Ova nagrada donela mu je učešće na likovnoj koloniji „17 vodenica“ u Donjem Dušniku.
Iako uspešno neguje i crtež kao posebnu slikarsku disciplinu, ovom prilikom je Ljubiša Milenković izložio radove slikane uljanim bojama. Za slikarsku podlogu koristi platno i razne vrste tvrdog materijala, ali i staklo, koje je karakteristično za slikare naivne umetnosti. Slikanje na staklu je veoma zahtevna tehnika gde je izgled slike neophodno dobro isplanirati, pošto je postupak slikanja obrnut od slikanja na netransparentnim podlogama: prvo se slikaju prvi plan i završni potezi, a drugi planovi i pozadina na kraju. Staklena podloga daje ovim slikama posebnu dubinu, a bojama sjaj, koji doprinosi njihovojčistoti i bogatstvu.
Milenkovićeva priroda i životna filozofija nalaze svoj izraz kroz kontinuirano likovno
izražavanje, koje je izrazito misaono, osvešćeno i sa humanom porukom. Svojim stvaralaštvom ispunjava potrebu za likovnim izražavanjem, a angažovanim temama podseća nas na osnovne nacionalne vrednosti.
Slađana Đurđekanović Mirić
