Na Tvrđavi Kale u Pirotu svečano je otvorena izložba skulptura istaknutog vajara Milorada Antića Pirketa, kojom ovaj umetnik obeležava 65 godina svog umetničkog rada. Postavka obuhvata radove iz legata darovanih Muzeju Ponišavlja i Galeriji “Čedomir Krstić”.
Milorad Antić, rođen 1940. godine u Pirotu u porodici nadimka C’vti, svoju ljubav prema vajarstvu započeo je još u Gimnaziji, a prvu izložbu imao je 1961. godine. Iako je završio Pravno-ekonomski fakultet, celog života je ostao posvećen umetnosti, stvarajući uporedo sa profesionalnim radom u Boru, gde je bio dugogodišnji učesnik Vajarske kolonije i član brojnih likovnih udruženja. Iako je Antića životni put odveo u Bor, ovaj umetnik nikada nije zaboravio svoje korene i rodni Pirot. Poslednji put izložbu u Pirotu imao je 2013. godine u dvorištu Muzeja, ovoga puta izložbeni prostor postao je Gornji grad Tvrđave Kale.
“Ovaj ambijent je poseban, predivan za predstavljanje mojih skulptura koje sada žive drugim životom. One nam govore da umetnost treba da zadrži jednu suštinu života. Skulptura je nešto posebno, nešto što se ne stvara preko noći. To je jedno življenje umetnika”, rekao je Antić.
Među izloženim radovima je i skulptura rađena u hrastu starom 4 hiljade godina.
“Ja najčešće pravim u hrastovom drvetu, hrastu lužnjaku, jer je on postojan. Skulptura pod nazivom “Mladost, muzika, sloboda” rađena je od hrasta lužnjaka starog 4.000 godina. Taj komad drveta pronađen je kad je kopan kompenzacioni bazen za hidrocentralu. On ima i atest Instituta Ruđer Bošković, kao potvrdu starosti”, dodao je Antić.
Izložbu su, uz autora, otvorile Mila Panajotović, kustos istoričar Muzeja Ponišavlja i Radmila Vlatković, istoričar umetnosti i muzejski savetnik. Postavku čine 32 skulture uglavnom u drvetu.
“Iako Antić nije akademski slikar, njegove skulpture zavređuju pažnju jer su odraz jedne inspiracije, odraz njegove duše i to je nešto što je u porodici, njegov rođeni brat Radomir Antić i on rasli su pored majke ćilimarke, ta tradicija je svakako uticala na njihovo stvaralaštvo. Kod Radomira se to odrazilo na kolorit, dok je kod Milorada to uticalo na neku formu. Svaka skulptura ima svoj izraz, ima svoju poruku, čak i lik i ono što je karakteristično za sve skulpture je taj izduženi nos, to je ta neka forma gde on na pola ide sa svojim autoportretom, a onda modifikuje tu formu u nešto drugo”, kazala je Radmila Vlatković.
Kako ističe Antić inspiraciju pronalazi u samom komadu drveta, a svaka od skulptura nosi zanimljiv naziv.
“Nikad u životu nisam pravio skice. Ja ne radim sa dletima. Imam električnu testeru i brusilicu. Vidim monolitno drvo, u tom drvetu vidim neke inicijale, neki čvor, nešto drugo što me inspiriše i onda se igram na tom drvetu i tako postepeno stvaram skulpturu”, kazao je Pirke.
Pored 50 skulptura poklonjenih Muzeju Ponišavlja, Antić je kao legat darivao i 30 skulptura Galeriji “Čedomir Krstić”. Otvaranje izložbe bilo je prilika da direktor galerije Ratomir Kostić i umetnik potpišu i ugovor o novom vrednom poklonu — zbirci crteža koji će dodatno obogatiti legat.
“Ovo je jako značajno za grad Pirot, za likovni fond grada i nadam se da će grad znati to da ceni. On koristi različite materijale kamen, sigu, bronzu i drvo i dala sam predlog da recimo ove skulpture koje su u kamenu i ostanu ovde na gradiću. Bila bi to jedna atrakcija za posetioce, spoj prošlosti i umetnosti”, dodala je Radmila Vlatković.
Program otvaranja izložbe je upotpunila Anđelka Spasić izvođenjem nekoliko izvornih pesama.
U znak zahvalnosti za organizaciju izložbe, Antić je ovom prilikom uručio po jednu svoju skulpturu Mili Panajotović i Radmili Vlatković.
