Objavljujemo govor predsednika borskih planinara Milutina Simića na jučerašnjoj svcečanosti povodom 70 godina PSD „Crni vrh“
Bor, 28. novembar – Imam čast i obavezu da za današnji praznik planinara Bora uputim malo reči za velika dela naših planinarskih legendi i velikana, našeg društva i planinara Srbije, da Vas podsetim na današnji 27. novembar 1951. pre 70 godina, – kada je grupa entuzijasta u bioskopu “Rudar”, u naselju Sever, uz podršku tadašnjih vlasti, održala osnivačku skupštinu. Taj datum je upisan zlatnim slovima u planinarskoj mapi Bora, Timočke Krajine i Srbije. Izabravši prvo rukovodstvo, na čelu sa službenikom Borskih rudnika, Istokom Paljaurcijem, zacrtani su i prvi zadaci: gradnja planinarskih domova i istraživanje zlotskih pećina. Učinilo se daleko više, vrednije i značajnije za ovaj kraj i zemlju u celini. Već iduće, 1952. godine, sagrađen je lep, prostran i savremen dom na Crnom vrhu, samo godinu kasnije, 1953. – iznikao je i dom planinara na Stolu. Iz godine u godinu planianri su svojim rukama dograđivali i uređivali svoju bazu na prekrasnoj, jedinstvenoj planini. U začetku bilo je 500 članova, 200 aktivnih. Godine 1952. zasađeno je 20.000, samo godinu kasnije, 8.000 sadnica crnog bora, i tako predeli današnjeg Crnog Vrha dobijaju ime. Planinarenje ulazi na velika vrata radničkog i rudarskog Bora, usamljena živopisna priroda dobija svoje društvo, narodu se približavaju i Stol, Veliki Krš, Dubašnica, Malinik, pa i okolne planine, pre svih Rtanj, stižu prve nagrade i priznanja, organizuju se izleti, bivaci, pohode se i osvajaju planinski vrhovi.
Planinarstvo u Srbiji organizovano deluje i širi se munjevitom brzinom od 1901. godine, prvim planinarom smatra se naučnik Josif Pančić, graditelj i utemeljivač je i Jovan Cvijić, koji često i dugo boravi i u ovim krajevima i ostavlja zapažen trag.
Veliki Lav Tolstoj je rekao: “Sreća je biti sa prirodom, gledati je i sa njom razgovarati”, dok se, pri osnivanju prvog društva u svetu, u Londonu 1875. godine, pojavljuje gasilo: “Gde ti je volja, tu ti je put”… Znale su, i pridržavale se ovih misli, zlatne generacije borskih planinara i smučara, alpinista, speleologa, ljubitelja nedirnute prirode, pešačenja, pobornici biljnog sveta, bistrih izvora, tajnovitih pećina, maglovitih grebena, studenih vrhova.
Nemoguće je nabrojati sve planinarske veličine i njihove sledbenike, bio bi greh nekog izostaviti. Pokušali smo da ovom skromnom publikacijom ukažemo na glavne aktere, najveće podvige, zanimljivosti, trenutke radosti i ushićenja, na uspomene i godine uspeha, ponosa i zanosa. Mogle su stotine stranica da se nanižu i to bi bilo nedovoljno; možemo se dugo, dugo prisećati događaja i priča, zapisa, izbledelih i svežijih fotografija. Nemoguće je zaboraviti: okupljanja i druženja, odlaske u zagrljaj prirode i planinskih lepota; neponovljivi su mnogobrojni izleti, pohodi, marševi, bitke sa teškim uslovima na surovim terenima, susreti sa nepoznatim ljudima i običajima, osvajanje svetskih visina… Ipak, sve je to samo deo doživljaja koji su utkani u proteklih 70 godina.
Pred nama je, poštovani prijatelji, novi, najveći zadatak: da nastavimo postignuto i istorijski potvrđeno, da još čvršće i brže krenemo utabanim stazama i prvih i svih kasnijih, i posebno današnjih, generacija odvažnih, hrabrih, vrednih i istrajnih planinarskih legendi. Bor i Srbija se ponose našom 70-godišnjicom, lepim i retkim jubilejom, jer Bor nije samo poznat i priznat po zlatu i bakru, nego se pročuo i po osvajačima evropskih i svetskih vrhova, od Triglava do Ararata, Glosgloknera, Musale, Himalaja, prepoznavao se i sa šampionima u smučanju, istraživačima – speleolozima, alpinistima, po medaljama u planinskoj orijentaciji. Ovaj grad je nadaleko znan i po svojim planinskim draguljima: Crnim vrhom, Dubašnicom, Malinikom, Zlotskim kanjonom, Lazarevom pećinom, u novije vreme i po Stolu i Velikom Kršu, svojim istočnim Alpima…
Naša zavet je da ćemo nastaviti tim putem, i da ćemo ulepšati i obogatiti Stol i Crni Vrh, Valiki i Mali Krš, pripitomiti još nedostupne krajolike i društvo postaviti na čvrste temelje prethodnika. Predstoji nam i borba da sačuvamo blago naših planina, da ga uvećavamo i brinemo se, da dokažemo i pokažemo kako su šume naš izvor zdravlja i naš dom. I zato, neka reči pesnika Mike Antića zauvek odzvanjaju ovim prostorima: “Ako želiš da te prati sreća, budi u društvu drveća”… Upravo tako, i na dobrobit svih.
……………………………..
Na svečanosti je promovisana publikacija 70 godina PSD „Crni vrh“ – I PUT, i VOLJA, autora Brane Filipovića, a dodeljena su i priznanja najzaslužnijim planinarima i organizacijama koje su doprinele bržem razvoju planinarstva u ovom kraju. ZLATNA PLAKETA „Legenda planinarstva“ pripala je Miliji Eri Mićiću. Dodeljene su i tri plakete „Legenda planinarstva“ Borku Gajiću, Zoranu Petroviću i Ivanu Ćosiću.
Predsednik Planinarskog saveza Srbije, Iso Planić je rekao da su borski planinari u samom vrhu u Srbiji i da to svake godine potvrđuju najsjajnijim medaljama na državnim takmičenjima i šampionatima Balkana.
