Srbija, 30. maj – Zamena kotlova u domaćinstvima, uvoz novijih polovnih vozila, povećanje energetske efikasnosti, korišćenje ekološki prihvatljivijih đubriva neki su od najvažnijih koraka koji bi trebalo da dovedu do čistijeg vazduha, a koje predviđa Akcioni plan koji prati Program zaštite vazduha u Srbiji do 2030.
Ovaj dokument predviđa bržu zamenu grejnih uređaja u domovima i to isključivo onima koji su u skladu sa evropskim propisima. Za to država je predvidela subvencije, kao i veći procenat zamene u gradovima koji su najzagađeniji kada je reč o PM česticama – Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Užicu. U naredne dve godine javne ustanove koje trenutno za grejanje koriste ugalj, mazut i lož-ulje preći će na sistem daljinskog grejanja ili na gasovode. Takođe, od 2024. polovna vozila koja nemaju oznaku „evro 5” i „evro 6” neće moći da se uvoze. Izmene očekuju i poljoprivrednike – đubriva na bazi uree trebalo bi da se zamene onima na bazi amonijum-nitrata, a planirano je i da spaljivanje ostataka iz poljoprivrede do 2030. godine bude svedeno na nulu.
Krajem prošle godine vlada je usvojila i Program zaštite vazduha do 2030. godine u kojem su ponuđena tri scenarija shodno preduzetim merama. Prema trećem, koji je najopštiji, a na kojem je akcenat – plan je da se emisije zagađujućih čestica PM 10 i PM 2,5, najvećih i najopasnijih zagađivača vazduha u našoj zemlji, prepolove do 2030. godine. Ako se to dogodi, kako se navodi u programu, prepoloviće se i broj iznenadnih smrti. Ovaj scenario trebalo bi i da građanima Srbije obezbedi vazduh po standardu Evropske unije. Ali za ispunjavanje ovog scenarija neophodno je da se obezbedi oko 2,6 milijardi evra u narednih sedam godina. Projekcija je takva da bi se iz državne kase izdvojilo 417 miliona evra, a ostatak bi platili privatnici i građani.
Iako ova suma deluje kao nedostižna, sprovođenje trećeg scenarija je neophodno. A o tome govore i brojke iz programa koje kažu da od posledica zagađenja česticama PM 2,5 svake godine umre gotovo 10.000 ljudi, kao i da svake godine postoji oko 22.000 dodatnih slučajeva bronhitisa kod dece od šest do 12 godina starosti. I kod svih je isti uzrok – zagađen vazduh.
