KAKO JE UBIJEN RAZVITAK

Bio je to decenijama poznati časopis, enciklopedija Timočke krajine, a sada je slikovnica zaječarskih čelnika i tezga prijateljima za koješta

Zaječar, 29. april – Od 2007. godine zaječarski (i timočki) „Razvitak“ sve manje, liči na onaj koji je do tada uređivao njegov osnivač, nedavno preminuli, poznati srpski pesnik Zaječarac Tomislav Mijović. Zaječarski opštinski moćnici jedva su dočekali da Mijović 2006.  godine, tada još vitalan, konačno ode u penziju i da uređivanje časopisa – hvaljenog decenijama od stručne javnosti da je svojevrsna pouzdana „enciklopedija Timočke krajine“- povere mlađim ljudima. Naravno,pokazalo se ubrzo, odabranim uglavnom po tome koliko su im izabranici bili bliski i podobni.

Otuda i ne čudi što Razvitak od 227. do poslednjeg 265. broja, počev od 2007. godine, više i nije ono što je bio sem po tome što na koricama piše da jeste.Kome se čini da je ovakva ocena preterana,ili možda zlonamerna, neka učini makar i površnu analizu i uporedi stare brojeve ovog časopisa, iz vremena Mijovićevog uređivanja, sa brojevima posle 2006. godine. Niko, dakle, već i na prvi pogled, ne može poreći da ovaj časopis nije više ni zaječarski, ni timočki, niti da sadržajem liči na pouzdanu enciklopediju. I da je bilo kome od koristi. Sve je više onih koji zapažaju da liči na“ tezgu“ za prijatelje, a u poslednjem broju i na „slikovnicu“ uticajnih Zaječaraca, negotinskog porekla.

Ignorišu proverene uređivačke principe

Da li je iko od starog urednika tražio bilo kakav savet o uređivanju i budućnosti časopisa – nije poznato. Ali je poznato da je on, teško razočaran, samo posle nekoliko brojeva, prestao i da ga čita. A novi urednici (Zoran Cvijetičanin, Saša Jelenković i Vlasta Mladenović) očigledno nisu mnogo ni marili za proverene osnivačke uređivačke principe Tomislava Mijovića. (Za to je bilo potrebno i mnogo truda, mnogo odgovornosti i znanja). A da su to i činili, svakako bi ih se dotakle Mijovićeve izjave povodom raznih jubileja Razvitka.Na primer, ona iz 1986. godine povodom dve i po decenije časopisa. U izjavi za Politiku Mijović je tada podsetio kako je još pre pojave prvog broja odlučio: … ,,Razvitak će biti dnevnik i hronologija o onome što je najautentičnije iz svih oblasti timočkog kraja, ali i animator stvaraocima, amaterima i profesionalcima. Neće biti revija, šarena torbica za sve i svašta, niti tezga za urednikove prijatelje. Već osoben rubriciran časopis sa stalnim rubrikama (Danas i ovde, Znaci i putokazi, Vidici, Susreti i trajanja) iz svih oblasi timočkog društvenog, privrednog i kulturnog razvoja“. A pre nego što je počeo da uređuje Razvitak, 1961. godine, Mijović je, u studentskim danima,,od 1954. do 1957. godine, uspešno uređivao beogradske „Vidike“.

Bio je pouzdan izvornik i za naučnike

Za takvu uređivačku koncepciju i brzo stečen veliki ugled časopisa Mijović je već 1972. godine dobio prestižnu Vukovu nagradu. A zbog takvog prilaza vrednostima, Razvitak je ubrzo postao pouzdani izvornik za više desetina publicističkih, naučnih i umetničkih dela sa tematikom iz Timočke krajine. Zato što su u Razvitku objavljivani pouzdani rezultati pouzdanih istraživača socioloških,istorijskih, etnoloških i arheoloških istraživanja. Razvitak je beležio i sve o istraživanju fenomena kao što su bela kuga, ribolov na „Đerdapu“, retki vlaški i drugi običaji. Čuvao je od zaborava i stare priče, bajke, legende, verovanja, praznoverice. Sve je moglo da uđe u „Razvitak“, ali pod uslovom da saradnik prvi put objavljuje svoj rad baš u ovom časopisu.

A mogli su da pišu i čobani i akademici, ukoliko su teme timočke. Za Razvitak, na primer, pišu istraživači Gamzigrada Đorđe Mano – Zisi , akademik Dragoslav Srejović, književnik i filmski reditelj Živojin Žika Pavlović, glumac Zoran Radmilović, poznati timočki pesnici, koji su u Razvitku objavili i svoje prve radove. A među više desetina talentovanih timočkih slikara, svojim radovima Tomin Razvitak ulepšavaju i Radislav Trkulja i Miroslav Anđelković.

Poučno bi bilo za nove urednike Razvitka (posle 2006. godine) da su pročitali i šta je sve objavljeno povodom izlaska 200. broja ovog časopisa, 1998. godine. Tada se pojavila i njegova obimna dragocena bibliografija u kojoj su ispisana imena oko 3000 saradnika (za 37 godina postojanja časopisa). Sve se lepo vidi iz preglednog registra monografije koju je, po najuniverzalnijim međunarodnim principima, sačinila supruga urednika Mijovića Karmen Gnječ Mijović. U registru su i imena svih umetničkih stvralaca Timočana; pesnika, slikara, umetničkih fotogrfa, grafičara, grnčara…(više od 20 u svakom broju) čijim radovima je Mijović ilustrovao svaki Razvitak.

Ili, šta je sve o Razvitku rečeno 13. maja 2010. godine, kada je proslavljena pojava sabranih pesama Tomislava Mijovića u tri obimne knjige pod nazivom Iz proticanja u proticanje. Ili šta je rečeno 6. maja iste godine na izložbi u Istorijskom arhivu Timočke krajine, povodom 50 godina izlaženja Razvitka.Ili, u obimnom tekstu u „Politici“ pod naslovom Vodoskok iz beline, 14. maja 1995. godine…

Osnujte sopstveni časopis za „koješta“

Iz svega zapisanog o uređivačkim principima mogao se uočiti putokaz za dugo trajanje Razvitka. Ali, neukim improvizatorima nije se dalo čitati i učiti (Nije strašno što ne zna nego što učiti se ne da, kaže Vuk).

I posle svega, da postavimo nekoliko pitanja:

1. Ima li smisla da ovo što se još samo na koricama zove Razvitak i dalje izlazi?
2. Kome je ovo što sada izlazi potrebno i koliko se para za njegovo izlaženje uludo troši?
3. Ne liči li ovo na zločin samozvanaca koji se još i hvale (međusobno) kako sve čine da sačuvaju uspomenu na Tomislava Mijovića.
4. Kako bi tek dobri stari urednik, da je živ, i da može da vidi, podneo to što se na stranicama poslednjeg broja Razvitka na nekoliko fotografija, ničim izazvani, šepure negotinski uglednici na rukovođenju u zaječarskoj opštini i zaječarskom pozorištu? (Njima se ne čini da je to neukusno. Gordi na sebe, tvrde da sve čine Tomi u čast. I to što se šepure, što slave sebe umesto Tomu. Ima da košta, ali ne plaćaju oni. Plaćaju Zaječarci, najviše na Tominu štetu).

Zato su mnogi bivši saradnici otkazali saradnju. I mnogi stari verni čitaoci koji su sve glasniji u zahtevu da novu nakaradnu verziju treba ukinuti. Kako bi se ,samo tako, sačuvala uspomena na bivši pravi Razvitak. Oni poručuju: kome se piše koješta, neka piše u nekom drugom časopisu, pod drugim imenom. Neka ga osnuju sopstvenim parama, i neka se slikaju.

Zato: ugasimo ovo što se sada zove Razvitak, bar dok se ne nađe neko dostojan da nastavi misiju legendarnog pesnika i urednika.

(Penzioner iz Zaječara, ime i adresa poznati Redakciji)