Biblioteka „Centar za kulturu“ iz svog Zavičajnog fonda predstavlja dokumentarnu izložbu pod nazivom „Nematerijalno nasleđe Dunava – umetnost deljenja narodnog znanja i običajne prakse“, koja je otvorena od 10. februara do 10. marta u galerijskom holu biblioteke u Kladovu.
Autor izložbe je Suzana Antić, etnolog muzejski savetnik Narodnog muzeja Zaječar uz asistenciju saradnika
Nematerijalno kulturno nasleđe, ili kako se često naziva živo nasleđe, možemo prepoznati kroz prakse, izraze, znanja, veštine, instrumente i predmete, koji su deo prošlosti, ali i savremenog života jedne zajednice. Kao obeležje identiteta zajednice, prenosi se s generacije na generaciju i njegovim nosiocima pruža osećaj pripadnosti. Tradicionalna znanja i veštine, običajne prakse i verovanja, koje su zajednice u Srbiji prepoznale kao obeležje svog identiteta i kontinuiteta, a koji su pokazali vitalnost i sačuvani do današnjeg dana, upisani su Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Njega čine elementi rasprostranjeni i prisutni na teritoriji cele Srbije, između ostalih i Đurđevdanski običaji; to podseća da različite zajednice, živeći na istom kulturnom prostoru dele i razmenjuju tradicionalne forme poanašanja i čuvaju ih za generacije koje dolaze. Obeležavanjem ovog praznika buđenja prirode, zajednica brojnim običajnim radnjama nastoji da prenese snagu oživljene prirode i nove vegetacije na ljude i stoku, živinu i pčele, na useve i vinograde. Neki običaji koji su i javni i privatni, čije održavanje razvija osećaj pripadnosti, povezani su sa određenim prostorom i vremenom, kao što su oni koji pripadaju Uskršnjim običajima. U ovom domenu prisup može biti ograničen na određene članove zajednice, kao što je učešće npr. u lazaračkim ili rusaljskim grupama. Naziv Rusalje došao je, po jednom od tumačenja, od latnske reči rosa (ruža), jer se padanja dešavaju u doba kada je sve u cvetu, kada se i padalice („Rusalke“) polažu na zelenu travu najmanje na tri mesta uz vršenje kulta i zatim podižu „iz mrtvih“. Vera u zagrobni život vidi se i pri samom davanju „pomana“ koje i jesu uvod kultu padanja u trans.
Ova izložba je pripremljena i prvi put predstavljena u okviru Evropske godine kulturnog nasleđa 2018. i manifestacije „Dani evropske baštine“ čiji jecentralni republički domaćin bila naša ustanova, Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo.
Izložbom je omogućeno predstavljanje i upoznavanje razumevanje kulturnog nasleđa kao zajedničkog resursa, susednih gradova i država i to Drobeta Turnu Severin iz Rumunije, Vidin iz Bugarske i Kladovo iz Srbije. Cilj je podizanje svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima i jačanju osećaja pripadnosti zajedničkom evropskom prostoru.
Zahvaljujemo se na saradnji Florentini Pleniceanu i Juliji Gorneanu iz Regionalnog Muzeja Drobeta Turnu Severin, Klaudiji Florentini Balas, iz Muzeja okruga Olt, Slatina iz Rumunije kao i Petku Hristovu sa Instituta za etnologiju i studije folklora sa Etnografskim muzejem Bugarske akademije nauka.
