Kladovo, 10. januar – U organizaciji Biblioteke „Centar za kulturu“ u Kladovu danas se (10. januar) otvara kulturna izložba Austrijskog kulturnog centra „Ćija je mustra bečka“.
Kulturna razmena između Kladova i Austrijskog kulturnog foruma traje već 25 godina i nesumnjivo se u punom kapacitetu nastavlja interesantnom izložbom.
Više od 100 miliona osoba koristi nemački maternji jezik. Službeni jezik u Nemačkoj, Austriji, Lihtenštajnu, kao i u Švajcarskoj, Belgiji i Luksemburgu nemački jezik je jedan od zvaničnih. Međutim, postoje varijeteti, tako da je npr. 1951. godine prvi put objavljen “Austrijski rečnik” sa oko 20 hiljada reči karakterističnih za austrijski varijetet. Takođe, u srpskom jeziku ima preko 30 hiljada istih i sličnih reči koje su preuzete iz nemačkog.
Kao što je poznato, nemački jezik ima tri varijeteta – tzv. nemački, austrijski i švajcarski, koji se dalje granaju u različite dijalekte. Reči koje su ispisane na plakatima deo su nemačkog jezika, ali sa osobenostima koje se samo mogu pronaći i čuti u Austriji i njihovom rečniku. Koliki je uticaj jezika svedoči i to da se mnogi izrazi, fraze iz jednog govornog područja prenose u drugo, ne samo u okviru zemalja koje pripadaju istoj jezičkoj porodici već i mnogo dalje.
Koliko ima jezičkih raznolikosti i sličnosti može se otkriti baš pomoću 15 reči ispisanih na plakatima.
Često u svakodnevnom govoru koristimo neke izraze i fraze a da ne pomislimo na njihove korene. Ipak, sigurno se nekada neko i zapitao odakle je nastao frazeologizam „e baš si mustra bečka”. Obično tada mislimo da se ta osoba šepuri kao paun ili da si pravi važna. U nekim delovima Srbije ovo se kaže za osobe koje lukave i prave se fine – ne bi li dobile nešto. Recimo, dete koje se upadljivo preterano mazi ne bi li dobilo parče čokolade.
Da li to znači da su Bečlije takve!? Naravno, ne.
Beč je tokom 19. i 20 veka bio veliki uzor intelektualcima sa Balkana. Bečka elita je bila poznata po svom stasu i uglađenosti, što su mnogi oponašali. A to je izazvalo i pojavljivanje prvih pokondirenih tikvi i podsmeh u narodu.
Reč “mustra” potiče od nemačke reči “muster” (primerak, šablon). Dakle, mustra bečka označava primerak bečke elite po ponašanju … I sinomim za preteranu finoću … Da, I to je moguće.
Još mnogo zanimljivosti o jeziku Hazburgovaca i međusobnom uticaju srpskog i nemačkog jezika možete saznati na izložbi “Čija je mustra bečka?”
Na plakatima su predstavljeni austrijacizmi koji se koriste u srpskom jeziku i za njihov dizajn bila je zadužena Milica Đoković, dok je ilustracije uradio Marko Šerer.
U programu učestvuju;
Adrijan Fajks, ataše za kulturu austrijske ambasade i direktor Austrijskog kulturnog foruma
Alexander Beetz, vođa projekta #EU za kulturno nasleđe i turizam
Saša Nikolić, predsednik opštine Kladovo
Žaklina Nikolić, direktorka Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo
Učenici Osnovne muzičke škole „Konstantin Babić“ Kladovo se predstavljaju sledećim muzičkim programom;
Stefan Birić, učenik 6. razreda (klavir); Josef Labor – Klavierstücke; klasa: prof.Zlatko Malički
Nikola Ginić, učenik 6. razreda (harmonika); Wolfgang Amadeus Mozart – Menuet iz opere “Don Žuan”; klasa: prof. Nikola Balanović
Izložba će biti postavljena u holu Biblioteke do 31. januara 2023. godine
