Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo organizuje predstavljanje zavičajnih zbirki o kulturnom nasleđu susednih gradova i ustanova kulture sa dve obale Dunava, Rumunije i Srbije, na temu sećanja potopoljenog ostrvo Ada Kale.
Petak, 15. novembar u 12.00 časova
11.45 – 12.00 – Ragledanje makete potopljenog ostrva Ada Kale, Vizitor centar tvrđave Fetislam
12.00 – Barutana tvrđave Fetislam, predavanje
Podstaknuti decenijskom saradnjom, potpisanim memoranduma saradnje i učešćem na zajedničkim programima, poput obeležavanja Dana evropske baštine, učešća na konferencijama o nematerijalnom kulturnom nasleđu „Kazan Kult Kladovo“, međunarodnom simpozijumu arheologa, festivalu bibliobusa, izložbama, koncertima i drugim programima, na predstavljanju zavičajnog blaga i saznanja o istoriji, načinu života i misteriji potopljenog ostrva Ada Kale, govoriće;
Florentina Plenićanu, etnolog Regionalnog muzeja „Gvozdena vrata“ Drobete Turnu-Severin, Rumunija,
Marija Kristina Firu, direktorka Regionalne biblioteke ”I. G. Bibicescu”, Drobete Turnu-Severin, Rumunija,
Engur Ahmet iz Oršave (Rumunija) , rođen na ostrvu Ada Kale 1941. godine.
Žaklina Nikolić, direktorka Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo.
Prevodilac; prof. Mirjana Gavrilović
Pored razgovora , predstaviće se zavičajne zborke tri ustanove kulture, izložbena postavka o ostrvu Ada Kale i kulturnom nasleđu Đerdapa u produkciji Biblioteke „Centar za kulturu“ Kladovo i dokumentarni filmovi ustanove kulture iz Drobete Turnu-Severin iz Rumunije.
Hvala Turističkoj organizaciji opštine Kladovo na ustupljenim prostorima i tehničkim kapacitetima za realizaciju programa.
Program se realizije u sklopu manifestacije „Kazan Kult Kladovo“ koju podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije.
O ostrvu Ada Kale;
„Ada Kale je bilo rečno ostrvo dugo 1750 m, široko jedva 500 m, na 4 km nizvodno od Tekije, potopljeno 1970. godine đerdapskom akumulacijom. Zbog strateške važnosti oko ostrva su se otimali razni osvajači. Najdužu borbu vodile su Turska i Austrija. Ostrvom je dominirala tvrđava čiju su izgradnju započeli Austrijanci 1689. godine, a svoj konačan oblik dobila je 1717. godine.
Veliki deo tvrđave, kao i muslimanska groblja, pre potpanja su preseljena na susedno ostrvo Šimijan, koje se /nalazi u blizini Turn Severina (Rumunija) i Kostola (Srbija), a stanovništvo se raselilo u Tursku i Rumuniju.“
O istoriji ostrva Ada-Kale, preporučujemo tekst:
Ulaz je slobodan za sve zainteresovane.
