Bor, 21. avgust – Da li se u Boru rekama i celim vodnim potencijalom gazduje kako valja i treba, ne bi se reklo, bar po nedavnoj emisiji iz evropskog projekta “3.600 korisnih sekundi” u kojoj su gostovali: Milivoje Janošević, odbornik u gradskoj skupštini i Borivoje Mišić, građanin Donje Bele Reke. U emisiju, kao i ranije, nisu došli predstavnici lokalne samouprave, grada i JP Vodovod. Šta se konstatovalo? Prvo, da se vodama loše gazduje, drugo – da se na području grada iz vodovodne mreže gubi više od 50 odsto zdrave pijaće vode. Otvoreno je rečeno da Zlotska reka presušuje, da je Brestovačka reka pregrađena, da se izvorište Surdup sprema za jače napajanje krečane u Zagrađu, da je reka Ravna kroz Donju Belu Reku – presušila… Kada se spominjalo zašto se ugrožavaju vodotokovi, istaknuto je da se voda iz Zlota previše ispumpava u Borsko jezero, da je sve više geoloških bušotina, da se grade mini elektrane, neplanski se seku šume, ne brine se dovoljno o rekama, one se često zagađuju svim i svačim.
U selima su vodovodi uglavnom građeni samodoprinosom. Borivoje Mišić kaže da su Belorečani sami izgradili seoski vodovod još pre pola veka, s tim što je JP Vodovod predat na upotrebu pre 35 godina. To Vodovodu nije smetalo da, bez pitanja svih građana, sklopi ugovor sa kompanijom ZiĐin o korišćenju vode sa Surdupa. Aleksandar Kulić iz Sumrakovca kaže da se, uprkos zabranama, nastavlja gradnja mini elektrane i da danas, verovatno zbog enorme suše, nema ni kapi vode u njihovoj reci. Belorečani prihvataju da im ZiĐin napravi novu vodovodnu mrežu, ali sa užim cevima i manjom potrošnjom vode. I da voda dođe do svakog domaćinstva i to do kućnog praga.
Oko ove teme još će se razgovarati. Iz Zlota najavljuju da će, čim prestanu vrućine, organizovati novi protest u centru Bora, na platou Doma kulture. Oni smatraju da su gotovo sva sela gradila vodovode sopstvenim sredstvima i zalaganjem i da su izvorišta njihova od davnih vremena. Oni ne mogu da se pomire sa iskorišćenjem njihovih prirodnih resursa bez njihove saglasnosti i čvršće strategije. Hoće da se pitaju i da ne oskudevaju sa vodom pored svojih izvorišta, reka i potoka.
S druge strane, u gradskoj administraciji su pritisnuti zahtevima republičkih vlasti, jer otvaranje novih rudokopa i znatnije povećanje proizvodnje bakra zahteva i veću količinu čiste vode. Bez vode, istina je, nema ni bakra. Kratko i jasno. Vlast je, eto, pritisnuta između neophodnog rasta privrede i neuporedivo veće potrošnje vode. Tu je i korišćenje još nekih prirodnih resursa, recimo zemljišta. Nije lako ni jednima ni drugima. U ugovoru Vodovoda i ZiĐina za dodatno korišćenje vode iz Surdupa dobijena je saglasnost i nadležnog republičkog ministarstva. Ipak, strah ljudi u Beloj Reci za nedostatkom vode nije bezrazložna i to treba shvatiti i razumeti.
Predstojeći dani, možda i meseci, ali ne i godine, moraće da pokažu kako će se rešavati ovi problemi. I najava da će voda, suočeni sa klimatskim promenama, u celom svetu postati “kamen spoticanja” i na širem planu, nije za potcenjivanje.
Izgleda da u celom ovom sve zamršenijem čvoru nedostaje stručna analiza za svaki primer pojedinačno i detaljno. Taj uslov nije teško obezbediti, jer ubeđivanja političara i sastanci sa nekolicinom probranih građana, kao u Donjoj Beloj Reci, ne vode reševanju nesporazuma. Ukoliko bi se stručno dokazalo da Surdup ima dovoljno vode i za krečanu u Zagrađu i za selo koje bi s novom vodovodnom mrežom uštedelo 50 odsto gubitka u mreži, onda tu nema nikakvih dilema. Zlot je, opet, čini se, u težem položaju i Zlotska reka ima ogroman značaj ne samo za selo i okolinu, nego je treba posmatrati, zajedno sa kanjonom i pećinama, i kao turistički biser prirode koji se retko susreće. Zato, bar gradnja mini hidroelektrana, može da stane.
A ako se i u probleme sa vodom, posebno u Zlotu i D.B. Reci, umešala politika, a izgleda da delom jeste, onda ćemo tek plivati i na suvom i u mutnoj vodi.
