Srbija, 14. jul – Danas Srbija ima duplo više zlata nego pre deset godina, dok je vrednost deviznih rezervi u ovom plemenitom metalu više nego utrostručena u tom periodu. Prema podacima Narodne banke Srbije, u njihovim trezorima se čuva 38,1 tona zlata, dok ga je 2012. godine bilo 15,3 tona. Podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), pokazuju da među državama regiona Srbija ima najveće zlatne rezerve. Drugo mesto na Balkanu zauzima Severna Makedonija, koja je na kraju prvog kvartala ove godine imala 6,89 tona zlatnih rezervi.
Narodna banka Srbije je od početka godine kupila 852 kilograma zlata. Ta količina proizvedena je u jedinoj fabrici za dobijanje zlata u Srbiji koja od 18. decembra 2018, kada je kineski Ziđin zaključio ugovor o strateškom partnerstvu sa državom Srbijom i preuzeo 63 odsto vlasništva nad nekadašnjim RTB Bor, posluje u sastavu kompanije Srbija Ziđin Koper. U prethodne tri i po godine NBS je trezore dopunila sa 5,74 tone zlata.
„Celokupna količina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi NBS, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Srbija Ziđin Koper mogla bi da traži dozvolu za izvoz. To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji ostaje u Srbiji„, navode u Ziđinu.
U NBS kažu da zlato čini 14,5 odsto deviznih rezervi Srbije. Ako se posmatra period od kraja 2012. godine do danas, učešće zlata u deviznim rezervama je povećano dva i po puta, sa 5,7 na 14,5 odsto, odnosno sa 620 miliona na 2,1 milijardu evra.
„Zlato predstavlja veoma važan deo deviznih rezervi, jer se istorijski karakteriše kao „sigurna aktiva“, a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas – u ambijentu geopolitičkih tenzija u Ukrajini, energetske krize i globalnog rasta inflacije„, objašnjavaju u NBS.
Oni napominju da za monetarne vlasti, kao institucionalne investitore, zlato predstavlja i garanciju poverenja u centralnu banku. S obzirom na to da je na zlato teže uticati putem politika kamatnih stopa vodećih centralnih banaka, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija, posebno u ambijentu pogoršanih inflacionih izgleda na globalnom nivou.
Svo zlato u Srbiji, 13 tona vraćeno u zemlju
U Republiku Srbiju je u prethodnim godinama „vraćeno“ ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona. Prema podacima NBS, zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata – devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020. godine, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije.
Trenutno se celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji, u trezoru NBS. Pored Narodne banke Srbije, takve odluke su donosile i druge centralne banke – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske.
„U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način smo želeli da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata – što se, s obzirom na aktuelna dešavanja u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trend repatrijacije zlatnih rezervi iz trezora vodećih centralnih banaka (FED, Banka Engleske, Banka Francuske) u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina„, kažu u NBS.
Objašnjavaju da je to posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata bili veoma niski. Na takvu odluku centralnih banaka je uticalo i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji postoje u slučaju držanja zlata u inostranstvu.
Izvor: Blic
