Nakon višegodišnjeg razdoblja rasta cena i restriktivnih monetarnih politika, dolazi do promene kursa. Evropska centralna banka je prvi put nakon pet godina snizila ključne kamatne stope, a istim putem krenula je i Narodna banka Srbije (NBS). Referentna kamatna stopa smanjena je za 25 baznih poena, što je donelo stopu na 6,25 odsto. Pitanje koje se sada postavlja je: da li je ovo kraj ciklusa zaoštravanja monetarnih politika i kada će građani osetiti pojeftinjenje u svojim novčanicima?
Pozitivan signal za tržište
Ekonomista Vladimir Vasić ocenjuje odluku NBS kao pozitivan signal za tržište. „Dugo smo slušali kako cene rastu, kako cena novca raste, kako imamo restriktivnu monetarnu politiku. Samo da izgovorite tu reč pa vam je jasno da se odričemo nečega, da nije baš lako. I ovo je sad jedan, ja bih rekao, talas koji se okrenuo na drugu stranu. Ne bih rekao da će se sutra desiti promena, ali je promena na bolje,“ rekao je Vasić.
Inflacija u silaznoj putanji
Vasić je ukazao na pozitivne trendove, posebno ističući da je inflacija u opadajućem koridoru. „Ona je u koridorima 3 odsto plus 1,5 odsto. Vidimo da je Republički zavod za statistiku dao informaciju da je inflacija trenutno 4,5 odsto. Verujem da ima još prostora da se ta inflacija spusti. Sećamo se perioda kada je ona bila tu 1,82 odsto i mislim da to treba da bude naš cilj. Siguran sam da će to biti moguće – da li do kraja godine ili sledeće godine, ako ne dođe do nekih šokova koji su van naših okvira,“ dodao je Vasić.
Jeftiniji krediti za koji mesec
Smanjenje referentne kamatne stope trebalo bi indirektno da prouzrokuje efekat sniženja kamata na tržištu. „Naravno, taj efekt ne znači da će se sutra desiti. Talas će se desiti za mesec, dva, tri. Kada pričamo o kreditima, pre svega stambenim, smanjenje referentne kamatne stope ECB preliva se na ovaj čuveni euribor. Ko god ima varijabilnu kamatnu stopu u svom kreditu, a indeksiran je u evrima, mogao bi da očekuje krajem godine ili početkom sledeće godine neko sniženje,“ najavljuje Vasić.
Rast kupovne moći, ali ne preko noći
Na pitanje o potencijalnom jačanju kupovne moći, Vasić je rekao da se to može očekivati, ali ne preko noći. „Kada pričamo o periodu od jedne, dve, tri godine, verujem da da. Ništa ne ide preko noći. Kada pričamo o inflaciji, ona vam jede vrednost novca. Ako imate inflaciju od 2 odsto, za deset godina ćete imati umanjenje vrednosti tog novca za 20 odsto. Suština je da cene stanu, a da naši prihodi porastu. Oni moraju da rastu brže od cena i na taj način raste kupovna moć,“ objasnio je Vasić.
Situacija u EU i SAD
S druge strane Atlantika, Federalne rezerve još nisu spremne za popuštanje, smatrajući da bitka s inflacijom nije gotova. Vasić objašnjava zašto je Fed oprezniji od Evropske centralne banke (ECB). „Amerika ima rast društvenog proizvoda od 4,5 odsto, ali i dalje ima inflaciju koja varira iz meseca u mesec. Postoje tzv. inflatorni džepovi koji prouzrokuju inflaciju. Zato je Fed možda oprezniji kada je u pitanju snižavanje referentne kamatne stope,“ objašnjava Vasić.
Geopolitički izazovi EU
Evropska unija se suočava sa drugačijim izazovima. „Zbog dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom, geopolitička situacija utiče na spor rast privredne aktivnosti – 0,6 odsto u ovoj godini. Evropska unija mora da pribegne mehanizmu snižavanja referentne kamatne stope da bi pokrenula građane, uprkos inflaciji koja i dalje tinja,“ naveo je Vasić.
Odluka o smanjenju referentnih kamatnih stopa ukazuje na promenu kursa i nadu u stabilizaciju ekonomske situacije, ali će građani morati da sačekaju nekoliko meseci pre nego što vide konkretne efekte na svojim finansijama.
