Legende o Svetom Savi važan su deo srpske narodne tradicije i folklora. Sveti Sava se u ovim očuvanim legendama i pričama javlja kao mudrac i učitelj koji svoja znanja i mudrosti prenosi na naredna pokoljenja. Legende o Svetom Savi pune su važnih poruka koje uče ponašanju u skladu sa vrlinom. Pročitajte neke od ovih poučnih legendi.
Sveti Sava i đaci
Sveti Sava bio je i učitelj. Jednom njegovom đaku, jedan put, nestane zastrug meda. Da bi pronašao kradljivca Sveti Sava uzvikne glasno svojim đacima: “Ko je ukrao med pašće mu danas pčela na kapu”.
Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je ukrao; bio med neprestano je pazio da mu pčela ne padne na kapu, i tako je u krađi uhvaćen.
Ulazi li greh na usta?
Počeo neki čovek da zida kuću, pa kad ču da je u selo došao Sveti Sava, zamoli ga da dođe i Sveti Sava očita molitvu, da bi posao što bolje završio.
Ode Sveti Sava kod njega, kad ima šta da vidi: Domaćin sprema meso za ručak, kao da nije post.
– A znaš li ti, domaćine, da je sad post?
– A, greh ne ulazi na usta, nego izlazi iz usta! – samo odmahnu rukom ovaj.
– Ko te to nauči?
– Neki čovek. Još je rekao da to u Svetom Pismu piše i da je sam Hristos to rekao!
– Dobro! – reče Sveti Sava – Neka ti je sa srećom nova kuća! Temelj si stavio. Sad baci, kako bilo, jednu ciglu na njega pa se useli i u zdravlju da živiš u kući doveka!
– Šta to pričaš, čoveče Božji, za kuću su potrebne sve cigle, a ne samo jedna! A i one moraju da budu stavljene ravno, u četiri zida, strogo po propisu, a ne bačene bilo kako, inače ništa nema od kuće!
– E, sinko moj, tako je i sa pobožnim životom! Ako neko hoće da se spase nije dovoljno da zna samo jednu rečenicu iz Svetoga Pisma, pa i nju iskrivljeno i naopako, nego sve! Na mnogo mesta u Svetom Pismu sam Hristos govori da je post neophodan i da se bez posta ne možemo spasti!
Ko posti – dušu gosti!
Sveti Sava i siromah seljak
Putovao Sveti Sava za veliki manastir Hilandar, pa ga na putu zadesi zlo vreme, te svrati na konak jednom seljaku koji je bio ubogi siromah.
Seljak ga lepo primi, pa mu da večeru i postelju za počinak. Kad je bilo oko pola noći, a ono prsne žiška sa vatre, te se zapali i u plamen bukne seljakova kuća, koja je bila krivinjara.Seljak brzo probudi iza sna Svetog Savu, te se ovaj jedva spase od požara. Sutradan, pri polasku, rekne Sveti Sava seljaku siromahu: ,,Hvala ti, brate, što si me primio i što si mi noćas život spasao. Traži od mene što god hoćeš, daću ti, i ne zaboravi me kad god se nađeš u nevolji.“
,,Za sada ti ništa drugo ne tražimo, već da mi daš skromnu kućicu, te da mi deca ne pomru od studeni“, – odgovori seljak.
Sveti Sava prekrsti rukom, i seljak dobi bolju kuću no što je imao.
Posle nekog vremena seljak se seti da su mu potrebni volovi i ralo za oranje, pa se pope na brdo koje mu je Sveti Sava pokazao još pri prvom viđenju, i viknu:
,,O, svetitelju, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se javi iz oblaka: ,,Šta si rad, brate?“
,,Daj mi ralo i volove, nemam čim da orem i decu hlebom hranim!“Sveti Sava prekrsti rukom i reče:,,Neka ti i to bude!“
Kad se seljak vratio doma, a ono tamo lepi volovi i jako ralo. Sad je imao i ralo i volove, ali nije imao dovoljno zemlje za rad. Zato ponovo ode na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, svetitelju!“
Sveti Sava mu se iz oblaka odazva: ,,Šta si rad, brate?“,,Daj mi dosta zemlje, jer nemam skoro nimalo!“ Sveti Sava prekrsti rukom, – sad je seljak imao dosta zemlje za rad, ali nije imao dovoljno radnika, pa ubrzo opet ode na ono brdo i povika:
,,O, svetitelju, svetitelju!“
,,Šta si rad, brate?“- odazva se Sveti Sava iz oblaka.,,Daj mi dosta sluga i sluškinja, jer imam puno zemlje, ali nema ko da mi je obrađuje, pa muku mučim.“,,Idi, pa i to neka ti bude!“ – reče Sveti Sava i prekrsti rukom, pa kad se seljak vratio doma, a ono puno imanje radnika: jedni žanju, drugi kose, treći vrhu, četvrti plaste, peti denu…
Vide seljak da je već gazda, pa se zastide one prve male i teskobne kućice. Ponovo izađe na drvo i pozva svetitelja:
,,Daj mi bolju i veću kuću, jer mi je ona mala i teskobna, ne mogu svu čeljad da sklonim.“,,Nek ti i to bude!“ – prekrsti Sveti Sava rukom.
Kad se seljak vratio doma, a ono tamo umesto kućice, – velika i prostrana palata, u njoj puno dvorkinja, koje mu ženi drže skute kada se tuda šeta ili se gdegod na zlatnim kočijama izveze.
,,Ženo, – reći će posle nekog vremena seljak svojoj ženi – idem svetitelju, nek mi da da budem kralj, a ti kraljica, dosadilo mi što sam gazda i ništa više!“
,,More, nemoj čoveče, – odgovori žena – dosta nam je svetitelj dao, pričuvajmo ovo što imamo. Ne treba nam više. Veće bogatstvo, veća glavobolja!“Ne htede seljak da posluša ženu, već opet izađe na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, o, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se iz oblaka odazva: ,,Šta si rad, brate?“
,,Došao sam još za jedno da te molim. Ne dopada mi se zemaljska vlast: sudi se krivo i uzima se mito, a to je krivica do glave, zato te molim da mi daš da budem ja kralj, pa makar za kratko vreme, videćeš kako će pod mojom upravom sve bolje biti!“Na ovo se Sveti Sava malo zamisli i poćuta, pa na kraju ipak prekrsti rukom:
,,Nek ti, najposle, i to bude!“ – reče.
Kad se seljak vratio doma, a ono mu se kuća pretvorila u sjajnu i raskošnu palatu: tu sluge, tu sluškinje, tu vojska, velike starešine, te svoga kralja radosno dočekaše i na rukama u dvor uneše. Vide kralj da mu se žena na to snuždila, da je pogrubela i nije se lepo obukla, pa je omrznu i zažele lepšu kraljicu. Brzo se vrati na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, svetitelju, žena mi je oslabila, ne može da me sluša, pokloni mi mlađu i lepšu kraljicu!“
Pomisli se Sveti Sava, pomisli se dugo, i poćuta, pa će najposle reći:
,,E, neka ti i to bude!“
Kad se kralj vratio s brda, a ono mu po dvorištu šeta lepa i mlada kraljica, baš onakva kakvu je želeo. Tako je sad živeo baš kraljevski, ali najposle njegovoj lepoj kraljici pade na pamet da vidi tog svetitelja, pa posla kralja da ga pozove da stupi kod njih u najam. Kralj posluša ženu, pope se na brdo i viknu:
,,O, svetitelju, o, svetitelju!“
A Sveti Sava mu se iz oblaka odazva: ,,Šta si rad, brate?“,,Pratila me moja kraljica da te pozovem da kod nas stupiš u najam, jer je rada da te vidi i da te pozna.“
Sveti Sava prekrsti rukom, pa reče samo: ,,Kao prvi dan!“
I kad se kralj vratio doma, a ono tamo, umesto sjajne kraljevske palate, stoji ona prvobitna razdrta i čađava krovinjara, u kojoj se kraj vatre greje njegova prva žena u krpljenom ruhu, s bosonogom decom. Čim ga je opazila, žena mu reče:
,,Ne rekoh li ti ja, nenasiti čoveče, da se jednom zaustaviš s tim tvojim pustim željama! Ti me ne posluša, pa evo ti danas…!
Sveti Sava i kiridžija
Išao Sveti Sava po zemlji sa momkom, pa sretne jednoga čoveka, gde goni kola i volove. Zamoli ga, da prenese preko vode njega i momka no on ne htedne. U tom sretne siromašna čoveka, gde goni na konju tovar brašna.
Reče mu Sveti Savo da prenese njega i momka preko vode. Siromašak otovari brašno i prenese ih obojicu. Pošto pođu dalje zapita momak Svetog Savu: „Šta će Bog dati onome čoveku, što gonjaše kola i volove, pa nas ne šće preneti preko vode?“
Sveti Savo reče: „Pod kućom ima krušku, pa će zapeti kola i volovi za nju i izvadiće pun ćup dukata ispod nje; no zaludu – ne more mu duša otići u raj koliko more li konopac u iglu! “ Pita ga momak opet: „Šta će Bog dati onome siromašku, što otovari brašno, pa nas prenese?“
Sveti Savo mu reče: „Kod kuće ima jedno muško dete pa umrlo; ono će mu brašno prispeti mučenicima, ama će duša onoga deteta u raj! „
Sveti Sava i roditelji s malim detetom
Doneli otac i mati novorođenče u crkvu Svetom Savi i zamolili da dete blagoslovi i da mu sreću.
„Ja ću ga bagosloviti, ali mu sreću možete dati samo vi njegovi roditelji, ako zarano naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete uputili da dobro čuva svoje zdravlje“.
Roditelji poslušaše sveca pa od njihovog deteta postade dobar, radan, pošten i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko pa su sa svih strana dolazili mnogi ljudi i dovodili malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im sreću. A Sveti Sava je svima govorio kao i onima prvima.
Sveti Sava i đavo
Pošao sveti Sava preko jedne planine, pa srete đavola. Kad ga đavo ugleda, uplaši se i šćedne da pobegne, ali ne mogne, pa se tada sretnu na putu.
Sveti Sava rekne đavolu: „Pomozi Bog!” a ovaj odgovori: „Nije ti za tim stalo.” — „Kako si?” reče Sveti Sava; a đavo mu odgovori: „Šta je tebi briga, kako sam.” — „Kuda hoćeš?” Upita ga sveti Sava; a ovaj odgovori: „Ni za tim ti nije stalo.” — „Šta bi radio?” reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: „Radio bih bašču, kad bih imao mršave zemlje i takvog ortaka.” Onda sveti Sava kaže đavolu: „Ako baš hoćeš da radiš baštu, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo, kako ćemo i šta najpre sijati, i ko će sjeme nabavljati.” A đavo mu odgovori: „Ako me i mrzi s tobom radigi, i opet ti se pokoriti neću, ali hoću da načinimo ugovor, pa da otpočnemo raditi.”
Sad se dogovore, da posade najpre mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo, pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. „E,” reče sad sveti Sava đavolu, „pola je moje, a pola tvoje, pa biraj koje voliš.” Videći đavo silna pera u luka, prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji. Kad luk stane zreti, dolažaše đavo počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo, kad vidi, de pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva uvenu; a sveti Sava povadi luk i odnese ga.
Ovo đavola vrlo ožalosti, pa se riješi, te još jedan ugovor sa svetim Savom učini, da posade kupus, pa đavo reče: „Ja ću ono, što je u zemlji, a ti ono što je na zemlji.” I tako bude. Kupus posade, i ovaj sve rastijaše više i razvijaše svoj list, dok se i glavice ukažu. Videći ovo, đavo mišljaše: kad je ovolika čvonta na zemlji, ta kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radovaše. Kad u jesen bude, sveti Sava dođe, te kupus posiječe, a đavolu ostavi korenje.
Malo zatim eto ti i đavola, tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke, pa onda umoli svetoga Savu da još jedan ugovor načine, da poseju krompir, pa onda, što je u zemlji, to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji, to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire. Krompiri izniknu, ukaže se najprije cimina, pa onda cvijet, a za ovijem bobe. Videći ovo, đavo se stane smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istruhne, a sveti Sava povadi krompire, pa u trap.
Nadimaše se đavo, da pukne od zla. Videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te poseju pšenicu i ugovore: što je na zemlji, neka bude svetoga Save; a što je u zemlji, to da bude đavolu. Kad pšenica poraste i klasa, đavo dođe nad ogradu, pa gledaše koliko je izrasla i govoraše: „Iz maloga zrna naraste ovolika stabljika!” Kad bude jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te pšenicu požnju, a đavolu strn.
Sad đavo stane plakati, pa od ljutine reče: „Baš hoću s tobom još da posadim vinograd, pa šta bude; i ako me još i ovde prevariš, onda on našeg ortakluka nema ništa.” I tako posade vinograd. Kad vinograd treće godine rodi i pokaže se vrlo lijepo grožđe, onda se sastanu da biraju, šta ko voli. Sad sveti Sava upita đavola: „Šta voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?” A đavo odgovori: .„Ja ću gustižu, a tebi načast čorba.”
Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere grožđe, metnu u kacu, pa poslije istoči vino, a đavolu ostane džibra. Sad se đavo domisli, te u džibru naspe vode, načini kazan i prepeče rakiju; a Sveti Sava tek njemu, pa mu reče: ,Šta je to, ortače?” A ovaj mu odgovori: „Pečem rakiju, pobratime!” Onda sveti Sava rekne: „Dajde, ortače, da vidim valja li.” A ovaj mu natoči u čašu; sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put i prekrsti se; a đavo pobjegne i reče: „Vala, to je staru lijek, a mladome bijes!” pa tako iščezne. I više ga nikako nema tamo gde čuje da je pop.
Sveti Sava i dva suparnika
Zauzeo seljak seljaku komad zemlje, a oštećeni došao Svetom Savi na žalbu. Kad je Sveti Sava čuo i razumeo žalbu, pozov otmičara i posavetuje ga, da na lep način vrati zauzetu zemlju svome susedu i da se pomire, pa da žive kao rođena braća.
Kad ovaj nikako nije hteo na to da pristane, onda ga Sveti Sava odvede u jedan plodni kraj zemlje, pa mu rekne: “Kad hoćeš da imaš što više zemlje, onda evo ti; idi, i koliko god budeš danas opkolio zemlje u ovom pustom plodnom kraju, toliko će tvoje biti; samo pazi dobro, da mi u sunčani zahod budeš tačno na ovome mestu, odakle polaziš, inače na tebi glave neće biti.”
I zape otimač i grabljivac. Zape da trči oko lepog imanja, iz petnjih žila. Te hajde da opkoli i ovu lepu livadu, pa i ovaj veliki gaj, pa i ovaj voćnjak, pa i onaj vinograd, pa ovu njivu, pa onaj pašnjak, pa ovo pa ono… I tako je siromah, bez duše, trčao gladan i žedan, bez odmora, vas dugi letnji dan. Sunce je već počelo za brda da zapada, a on je, bednik, još opkoljivao travokosne makve i guste jelake. A kad je već bio blizu mesta, odakle je pošao, sunce je već bilo zašlo. Od velikog umora, on je pao i izdahnuo, ne došavši do belege odakle je potrčao.
