Majdanpek, 15. septembar – U bolnici u Majdanpeku je i bog rekao laku noć. Bukvalno. Jezivo je proći kroz tu neveliku staru zgradu, na kojoj i plafon otpada, a da ne zatekneš doktora. Nema ga ni za lek. Ovo je slika i prilika bolnice u malom, zabačenom gradu u Srbiji.
Popodne je. Iz Bora grabimo ka Majdanpeku. Koji, inače, baš tog dana slavi dan opštine. Tokom putovanja od bezmalo sat i po na putu samo još tri kamiona i dva auta. Telefon više nema nego što ima domet.
Međ’ brdima i šumom praktično jedna velika ulica i zgrade oko nje – uglavljen Majdanpek. Kuća nema. Na parkingu pred opštinom nema mesta. Sjatilo se sve na svečani prijem. Duž glavne ulice zjape prazni lokali i prljava stakla. Samo radnja s kineskom robom i kladionica. To danas prolazi. Tu su i nekadašnji crveni kiosci, sad za otpad, na kojima smo kupovali viršle.
Jedino je živo u bašti hotela. Jedinog. Tu je dosta i Kineza. Normalno, drže sve rudnike u okolini. Pa i onaj na čiju ivicu se naslanja Majdanpek. Bukvalno. Kraj ulice – početak površinskog kopa. Neverovatno. Ali istinito.
Prilazimo bolnici. Stara zgrada je zapravo bolnica. Ona veća, pod staklom, ali isto tako ostavljena sama sebi još od, recimo, devedesetih, kad je podignuta, predstavlja Dom zdravlja. Ispomažu se za prostor. Iako su formalno još odvojeni. Treba da se spoje u zdravstveni centar.
Dočekuje nas dr Marko Radulović, direktor Opšte bolnice Majdanpek. Stepenice, hodnici sve staro. Plafon se oljuštio. Bežimo da nam ne padne šta na glavu.
Sablasno prazno. Penjemo se na pedijatriju. Na zidu „Diznijevi“ likovi. Kao i svuda u stara vremena, kad smo bili deca. U dnu hodnika prozori – ne mogu da se zatvore!
– Sad je podnošljivo. Ali zimi šiba mraz – veli sestra, sama na odeljenju.
Pedijatra, naravno, nema. Mlada doktorka malo posle završene specijalizacije dala otkaz – našla bolji grad.
– Pedijatar u penziji iz Leskovca došao je u petak da radi, ali sad je peripetija s Fondom, pa je pitanje da li će dobiti ugovor. Ne bude li tako, ostasmo i bez pedijatra, a plus ću iz svog džepa morati da mu platim to što je radio – priča dr Radulović.
Na odeljenju mama sa sinčičem. I jedno starije dete, samo leži.
– Nedavno smo se svi vratili u Majdanpek iz Beograda, odavde je muž. Malo mesto je bolje za vaspitavanje i čuvanje dece. Ovoj bolnici tehnički svašta fali, a osoblje je divno. Ali ga jedva ima – priča mama, koja ne bi ime u novine.
Ni na ginekologiji nema doktora. A trenutno ni pacijenata.
– Do subote behu porodilje i bebe – veli nam babica Suzana Sijarić, pa nastavlja:
Fali nam svega, od doktora do sestara. Imamo ginekologa koji je pet godina konstantno pripravan, ne sme da mrdne iz Majdanpeka i mora da bude 24 sata dostupan na telefon.
A i on će, veli dr Radulović, za manje od tri godine u penziju.
– Uglavnom penzionere dovodimo sa strane, iz Negotina, Zaječara, Petrovca na Mlavi, na makar nedelju dana mesečno, da se naš ginekolog odmori – kaže direktor dok nam otvara jedna vrata:
– Evo sobe za doktora koga nema!
Bele klompe uredno stoje pored stola. Na vratima pločica sa imenom nekog doktora.
– Taj je odavno otišao u Nemačku. Pa sobu koriste doktori penzioneri kad dođu na koji dan – kaže, pa nam pokazuje prekoputa nov inkubator.
Donacija. Opreme, kaže, i ima. Ali kadra nikako. Niko neće u Majdanpek. Bolnica sa 50 kreveta. Minimum zakonskih minimuma. Trenutno jedna doktorka dežurna. Internista. Ali je na internom nema. Na nekom drugom odeljenju pokriva prazninu. Možda i u zgradi Doma zdravlja.
U svakoj sobi na internom bar po jedan pacijent. Uglavnom stariji. Baka Milenija iz sela Klokočevac tu je od subote.
– Ovde nam je najbliže i bolje. Nećemo valjda da ostanemo bez bolnice? – pita.
Suma sumarum – u bolnici je sedam sigurnih lekara specijalista različitih specijalnosti, te su na različitim odeljenjima. A na interom bi trebalo da ih bude pet po kadrovskom planu! Pedijatrija, oftalmologija i psihijatrija, a ovde dve potonje su specijalističko-konsultativne službe, praktično samo ambulante, nema ležanja, ni nemaju doktora! Šestoro specijalista je najavilo odlazak ili do penzije ima manje od pet godina. Na četiri odeljenja i u jednoj ambulanti angažuju samo penzionere. Osam je lekara trenutno na specijalizaciji.
– Ali za polovinu verujemo da se neće vratiti kad završe specijalizaciju. Imaju stanove, decu u Nišu, Beogradu… Mi im služimo da se odmah zaposle za stalno i dobiju specijalizaciju, a potom kao specijalisti lako nalaze posao u velikom gradu – kaže dr Radulović.
A mi idemo. Ispraća nas čistačica. I fikusi na hodniku.
Sablasno.
Vidi li ovo ko treba?!
EVO KOGA SVE IMA I NEMA BOLNICA
ODELJENJA
– Odeljenje interne medicine s hemodijalizom:
1 lekar specijalista
1 lekar koji je najavio odlazak
1 lekar u penziji
1 lekar na specijalizaciji
– Odeljenje hirurgije:
1 lekar specijalista
1 lekar u penziji
1 lekar na specijalizaciji
– Odeljenje ginekologije i akušerstva:
1 lekar koji je najavio odlazak
1 lekar na specijalizaciji
– Odeljenje pedijatrije:
nema lekara
1 lekar na specijlizaciji
– Odeljenje za radiološku dijagnostiku
1 specijalista
1 lekar u penziji
– Odeljenje za laboratorijsku dijagnostiku:
1 specijalista
1 lekar u penziji
– Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju:
1 specijalista
– Služba anestezije s reanimacijom:
1 specijalista
2 lekara koja su najavila odlazak
AMBULANTE
– Otorinolaringologija:
1 lekar koji je najavio odlazak
1 lekar na specijalizaciji
– Oftalmologija:
nema lekara
– Neurologija:
1 lekar u penziji
1 lekar na specijalizaciji
– Psihijatrija:
nema lekara
1 lekar na specijalizaciji
– Pneumofiziologija:
1 lekar koji je najavio odlazak
– Dermatovenerologija:
1 specijalista
Bolnička banka krvi:
1 lekar koji je najavio odlazak
1 lekar na specijalizaciji
Bolnička apoteka:
– 1 farmaceut
* lekar koji je najavio odlazak – lekar koji je najavio ili ima manje od pet godina do penzije
