Ima jedan prirodni kameni luk u okolini Majdanpeka, zovu ga Rađina, kroz koji kada prođeš dobiješ jedan dan života više… Zato se i zove „Rađina“ jer se prolaskom kroz njega svaki put rađaš.
Legenda kaže da je početkom dvadesetog veka, jedan Majdanpečanin, čovek u ranim četrdesetim, rešio da živi zauvek.
Smučio mu se zanat tragača za zlatom te je prijateljima, jer rodbinu nije imao, poklonio svu svoju imovinu – pijuk, lopatu i ispitak i nastanio se u neposrednoj blizini prerasta.
Sa sobom je poneo samo sekiru, drveni kofer sa nešto sitnog alata i pušku. Brzo je napravio malu brvnaru, obor za jednu kozu i jednog jarca i to je bilo to.
Dani su mu bili nekada kratki, nekada dugi. Voleo je da se smeje, sluša ptice i broji mrave.
Više je gladovao nego što je bio sit. Zvali su ga mošu Petruca (deda Petar na vlaškom).
Kažu da je nakon dvadeset godina samotnjačkog života – zaboravio da govori. Čak se ni svojeg imena više nije sećao. Sa drvosečama i rudarima koji su se tuda muvali sporazumevao se rukama.
Jedino što nije zaboravio bilo je to da svakoga dana, jedanput, laganim korakom, prođe kroz prerast Rađina.
Ništa od napred navedenog ne bi bilo čudno. Ljudi čine svakakve stvari. Odlaze, dolaze, tragaju za srećom ili tugom, pronalaze zlato i gube ga, piju i ostavljaju piće, umiru i rađaju se u nizu…
Zaista, ništa ne bi bilo čudno da taj pustinjak, bivši tragač za zlatom u okolini Majdanpeka, nije doživeo 120 godina. Neki smatraju da je on, krajem prošlog veka, bio najstariji stanovnik Srbije.
Možda bi pustinjak i živeo duže uz taj „trik“ sa svakodnevnim prolaskom kroz pomenuti prerast – da se jedne zime nije okliznuo, slomio nogu i morao je biti odnet u bolnicu.
Priča kaže da je tog prvog dana u bolnici i umro jer mu je vreme iscurilo a prerast je bio daleko…
I, zašto vam ovo pričam? Možda vam je svega dosta? Možda neko od vas želi da živi zauvek?
Ako je tako, znate šta vam je činiti. Majdanpek nije preko sveta.
Nabavite sebi jedan novi, lepo upakovan dan. Vedar i nasmejan.
Autor:
Izvor: Danas
Izvor fotografije: RARIS, visiteastserbia.rs
