Vožnja uskim putem oštrih krivina, posle skretanja na 15. kilometru od Paraćina ka Zaječaru na jednu od uzbrdica planine Baba, kroz sveže snežne nanose, sve veće do zaravni u selu Lešje, bila je za nas avantura sa srećnim krajem. Jer, u planinskom selu sačekala nas je slika iz bajke: potoci puni brzih pastrmki, drveni mostići i izvori za koje prolaznici s balonima za vodu tvrde da su lekoviti, okruglo mini-drveće sakriveno ispod snega…
Još bajkovitije zimi izgleda velika kamena manastirska kapija, pred kojom vam dobrodošlicu prvo poželi dobroćudni „dodžer”, ljubimac porte, a iz koje se promaljaju sada čisto beli drveni zvonici. Manastir Pokrova Presvete Bogorodice jedan je od naših retkih manastirskih kompleksa sagrađenih u ruskom stilu, jer je otac Jovan, kome je poveren u vreme obnove, bio opsednut ruskim bajkama, komentariše jedan od pisaca pristiglih na manifestaciju „Petrus – nastamba umetnika”, koju istoimena književna zajednica ovde organizuje već pune dve decenije ističući značaj centra srednjovekovne duhovnosti.
U predbožićnoj atmosferi dočekuje nas mati Serafima, podsećajući na običaje velikog praznika. Kako kaže, niko nije Božić ukrasio običajima kao srpski narod, izražavajući kroz simboliku paljenja badnjaka, lomljenja česnice, poznavanje i poštovanje biblijskih jevanđelja. Bacanjem oraha na tri strane podsećamo na Sveto Trojstvo. Naš narod, dodaje, bio je oduvek prosvetljen i posvećen bogosluženju i razmišljanju o tajnama nastanka, tome da se pokaje i odbaci sve što nije u duhu jevanđelja.
Vernicima u manastiru dele „Misionarska pisma” vladike Nikolaja koja se odnose na Božić. Glavna liturgija i večernje bdenje održava se uvek u Crkvi Svetih Kozme i Damjana pored čijeg prozora promiču brzi potok i ribe u njemu.
– Čin osvećenja badnjaka kod nas je izvan porte, kod izvora, gde dovedemo i poneko jagnje kako bi se deca igrala i mnoga od njih naučila kako izgleda „jagnje božje”, jer su ovu i druge domaće životinje videli samo na internetu. Inače, za vreme prazničnih liturgija, tokom glasne muzike najsvečanijih pesama naše pastrmke počinju da skakuću iz vode, na opšte oduševljenje vernika i sve većeg broja turista. Pozivam sve koji ne veruju da nam se pridruže o praznicima. Isto, svakog proleća za Uskrs čujemo glasno ptice, a poj slavuja bude toliko umilan da je jedan vernik prokomentarisao kako vidi i čuje božju lepotu, toliku da bi od nje mogao da umre – priča.
Manastir Pokrova Presvete Bogorodice, tačnije crkva s ovim imenom građena je sredinom 14. veka i predstavlja najstariju građevinu tog tipa u Pomoravlju.
Po pisanim izvorima, župan Vukosav je sa sinovima Crepom i Držmanom podigao manastirski kompleks Leštije i poklonio ga Hilandaru. Za vreme cara Lazara, čije su mošti ovde ugrađene u nameštaj, manastir u L
ešju se vraća Crepovićima. Po pisanim istorijskim izvorima, u obližnjem utvrđenju, srednjovekovnom gradu Petrusu, manastir je značajan duhovni centar od 1360. do 1456. godine i u stalnoj vezi sa Svetom Gorom. Poslednji put se u zapisima ova crkva pominje u 16. veku u poreskim spisima. Turci su uništili manastir i pobili sveštenstvo. Vekovima se na ovom mestu čula samo tišina. Temelji stare crkve otkriveni su 1923. godine, nakon što je narod godinama to tražio: po predanju, vojniku Živanu Markoviću se u snu javila Bogorodica i rekla mu da nađe mesto gde je bio njen manastir. Inače, od kraja osamdesetih godina prošloga veka narod iz kraja počinje sve upornije da traži da se manastir ponovo podigne. Naša crkva je, kaže sagovornica, samo usvojila želju naroda.
Hram Presvete Bogorodice ponovo je podignut 2004. kao prva od tri sadašnje crkve manastira, a ruševine stare crkve čuvaju se kao spomenik kulture. Potom su podizani hram Svetog Jovana Bogoslova, kao i Crkva Svetih Kozme i Damjana posvećena lekarima i u kojoj su mošti velikomučenika Flavijana iz 3. veka. Na mestu kule Orlovića Pavla podignuta je palionica sveća. Rukotvorija se zove mali pogon u kojem monahinje oslikavaju drvena jaja, prave brojanice, meleme i tinkture od domaćeg bilja.
Na sredini platoa porte, s kojeg se pogled spušta nad devet planinskih sela je zvonik s više od deset zvona, gde svira i sestra Rafaela, pričaju posetioci koji dolaze samo da čuju muziku zvona. Posle njih, predsednica zajednice „Petrus nastamba umetnika” Anisija Crepović podelila je i Hrisovulje za doprinos razvoju svetske književnosti piscima koji su nasleđe srednjovekovne kulture širili i van granica svoje zemlje i pravoslavlja, a među kojima je i potpisnica ovih redova. Rastanak s mati Serafimom i sestrom Rafaelom protekao je u iznenadnom neobičnom miru.
Na sredini kompleksa u Bogorodičinoj bašti je kameni Istočnik ili izvor na kojem je skulptura Bogorodice u kamenu i zlatu, a iz njenih ruku s proleća teče voda koja se koristi za obrede krštenja. Za kraj, monahinje su nas polužile pitom s kupusom i bundevarom u manastirskoj kuhinji.
Anisija Crepović
Istorijski zapisi svedoče da je osnivač manastira Crep imao ćerku Anisiju, ali se o njoj malo zna, čak se ne zna da li je živela ovde. Zbog značaja manastira za našu srednjovekovnu duhovnost i njeno bogato kulturno nasleđe, Slavica Blagojević, predsednica Književne zajednice Nastamba umetnika „Leštijanska pustinja”, prihvatila je predlog pokojnog književnika Adama Puslojića da uzme Anisijino ime i prezime za svoj umetnički pseudonim. Inače, neki su smatrali da se ovaj kraj u srednjem veku nazivao pustinjom zbog toga što je bio sav u pesku, dok su drugi tvrdili da su taj naziv koristili monasi pustinjaci koji su ovde boravili u okolnim isposnicama u 14. i 15. veku. U jednom natpisu otkrivaju da je u „Leštijanskoj pustinji” pisao jeromonah Jovan, monah sinaitskog tipa. Ovi monasi su se zbog usamljeničkog života bavili pisanjem i prepisivanjem knjiga, a u manastiru je postojala skriptorija sa živom prepisivačkom aktivnošću.
Arhitektura pod uticajem Svete Gore
Po osnovama prve crkve u njenim ostacima vidi se da je nastala pod uticajem svetogorskih arhitekata i monaha s Atosa koji su došli u Srbiju. Kao najstarija crkva tog tipa, ona predstavlja najavu moravskog stila koji se razvija u 14. veku po ugledu na crkve Dušanove zadužbine – manastir Svetih arhangela kod Prizrena. Bila je građena od sige. Danas manastir u Lešju zovu „jednom od četiri male Svete Gore u Srbiji”.
Politika
