Beograd – Bor, 12. decembar – Ovih dana pojavio se u medijima naslov “Mndra mja” – dokumentarni film Rade Đurić” u dužem trajanju, gde meštani Krivelja, nekad živopisnog i zdravog sela govore o višegodišnjoj borbi za opstanak u zavičaju, u svom selu. Mndra mja (“Lepa moja”) je nastavak euforije o sudbini Gornjih Nedeljica i okoline u Jadru, nedaleko od Loznice i nasrtaja kompanije Rio Tinto na prirodne resurse naroda tog kraja.
Ovo je filmmska priča, naglašava se u najavi, o nemoći države i apetita stranog investitora, kazivanje o kršenju našh zakona, o svom domu i domaćinstvu, ljubavi prema zavičaju i apsloutnoj neizvesnosti. Razumljivo, i potrebno.
Autorka se trudila da što profesionalnije, zanatski prikaže stvarno stanje. Doduše, nedostaje druga strana, bilo ko iz državnih službi, iz gradskih vlasti ili menadžmenta stranog partnera da podrobnije keže o problemu Krivelja i okoline. Jer, i poslednji skup vlasti sa građanima Krivelja protekao je ne baš slavno, ali čula su se i razna obećanja iz resornog ministarstva, iz grada Bora. Ovde je priča još kako sadržajnija i izvornija. Reč je, ne samo o Krivelju, nego i o sudbini grada Bora (najpre zbog ekologije, pa i širenja rudnika), posebno okolnih sela, prvenstveno Slatine, Brestovca, Oštrelja, Metovnice, Donje Bele Reke. Nije ni Zlot siguran zbog iscrpljivanja vodotokova i izvorišta.
Autorka Đurić samo se oslonila na meštane i njihove izjave, što ne umanjuje dokumentarnu stranu filma. Jer, ovaj dokument ostaje, bar za Kriveljane, kao dokaz njihove brige za svoju očevinu i dedovinu, za svoj kraj.
– Nemamo zvanični cenovnik, a mi samo želimo – da nam se pošteno plati imanje i objekti, da se iselimo na lokaciju po želji, a ne možemo ostaviti ni preko 3000 grobova u seoskom groblju… Posebno je važno – šta će se desiti posle završetka eksploatacije, po našem zakonu oni su dužni da sve vrate u prvobitno stanje, ali… Ostaju strašna, ogromna flotacijska jalovišta – izjavio je Dragan Nikolić. Slične jadikovke čule su se i od mnogih drugih, od Vladimira Prvanoviča, Ljubinke Kurtić, Slobodana Bogdanovića. Svi oni su i jedinstveni u stavu: “Nije nama kriv kineski vlasnik, nego čovek koji nas je prodao a da nismo pitani”.
Povrh svega, to je još jedan dokaz vaganja šta je važnije – ekonomija ili ekologija. Za državu i aktuelnu vlast u prednosti je ekonomija, za narod – zdrava životna sredina. Ipak, Krivelj niti se preseljava, niti opstaje, pa i zato zaslužuje ovakve, autentične prikaze.
“Mndra mja” treba obavezno pogledati i zapitati se: da li, jednog dana, rudarski kopovi, jalovišta i odlagališta mogu progutati i vaše selo, vašu kuću i imanje?
