Beograd, 21. oktobar – Narodna banka Srbije (NBS) je potvrdila da razmatra mogućnost da deo svojih deviznih rezervi čuva u kineskoj valuti juan, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE). Ova vest dolazi nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio tu mogućnost tokom međunarodnog ekonomskog foruma „Pojas i put“ održanog u Pekingu 18. oktobra.
Kineski juan se našao na spisku valuta za međunarodno tržište Srbije još od januara 2015. godine, a razmatranje uključivanja ove valute u devizne rezerve je korak koji je privukao pažnju stručnjaka i ekonomskih analitičara. NBS ističe da su razlozi za razmatranje ove opcije brojni.
Prvi razlog je visok nivo deviznih rezervi koje Srbija poseduje. Osim toga, kineski juan je postao deo valutne strukture spoljnog duga Srbije, što dodatno povećava njegovu važnost. Takođe, internacionalizacija juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu čine ga privlačnom opcijom za diversifikaciju deviznih rezervi.
Kina je takođe postala drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a trgovinska razmena između ove dve zemlje značajno je porasla u proteklih 10 godina, čak 185 puta. Ova saradnja dodatno podržava razmatranje uključivanja juana u devizne rezerve Srbije.
Iz NBS ističu da odluka o ovoj strategiji još nije doneta i da se trenutno radi na obezbeđivanju potrebnih infrastrukturnih preduslova za ulazak na kinesko tržište obveznica. Konkretna odluka o ulaganju dela deviznih rezervi u finansijske instrumente denominovane u juanima biće doneta uz pažljivo razmatranje i analizu svih relevantnih faktora.
Kineski juan je postao peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu i peti najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, što ga čini atraktivnim izborom za diversifikaciju rezervi. Takođe, juan je šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama, a ova činjenica ukazuje na njegovu rastuću važnost u međunarodnom finansijskom sistemu.
Odluka o uključivanju kineskog juana u devizne rezerve Srbije zavisiće od mnogih faktora, uključujući trgovinske odnose, finansijsku stabilnost i makroekonomske uslove. Konačna odluka biće doneta nakon pažljive analize i konsultacije sa relevantnim stručnjacima i partnerima.
