Objavljujemo u celini pismo studenata pročitano na današnjoj konferenciji za medije dela opozicije i studenata ispred „Kapije Bora“
Drage naše
Boranke i Borani,
Prvi put smo se na ulici sreli 19. januara prošle godine. Tada smo organizovali prvi protest u našem gradu i sa strepnjom vas na njemu očekivali. Toga dana pokazali smo svojom brojnošću da se Bor budi. Iz nedelje u nedelju organizovali smo skupove i zajedno budili naš grad. Od našeg prvog susreta prošlo je 388 dana. Od tada do danas zajedno smo koračali po kiši, vetru, snegu i vrelom asfaltu. Upoznavali smo se i učili jedni od drugih.
Možda ste u nekom trenutku pomislili da smo otišli, da nas naš Bor više ne zanima, da smo zaboravili svoj grad. Istina je da smo morali da se vratimo u klupe i polažemo ispite, kao što to radimo i danas. U toj tišini radimo i spremamo se za predstojeće izazove. Dvadeset osmog decembra vratili smo se u naš grad da pokažemo svima, pa i nama samima, da Bor nije zaboravljen. I toga dana, zajedno sa više od 1500 vas, upisali smo se na listu gradova koji su raspisali pobedu.
Danas, kada sloboda deluje sve bliže, shvatamo svoju ulogu i znamo da upravo mi, koji smo sve ovo započeli, imamo dužnost da ovo i završimo. Ali to možemo samo zajedno sa vama. Spremni smo da, kao i do sada, stanemo na prvu liniju borbe za slobodu i da zajedno sa ljudima koji su bili spremni da stave svoje razlike po strani i okupe se oko nas, i sa svima vama, slobodoumnim ljudima, ostvarimo naš zajednički cilj – da Bor postane prvi slobodan grad u Srbiji.
Promene. Vreme je.
Da se Borani pitaju.
S poštovanjem,
vaša
Neformalna grupa studenata Bor
