Legalizacija nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji uskoro će biti uređena novim zakonom, koji predviđa obavezno prijavljivanje svih nelegalnih objekata. U praksi, za oko 70 odsto njih trošak će iznositi simboličnih 100 evra. Međutim, cena neće biti ista za sve opštine, već će zavisiti od zone i veličine lokalne samouprave.
Kako izgleda prijava
Građani će svoje objekte prijavljivati digitalno – putem platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Time se ukida komplikovana papirologija i procedura postaje znatno jednostavnija. Oni koji nemaju tehničke mogućnosti ili digitalna znanja, mogu doneti dokumentaciju u svoju opštinu, gde će nadležni službenici umesto njih popuniti prijavu.
Koliko košta legalizacija
Za većinu objekata predviđena je naknada od 100 evra. U unutrašnjosti Srbije uveden je jedinstven princip – minimalna, fiksna cena za objekte je 100 evra, dok u gradovima sa više od 100.000 stanovnika, poput Novog Sada, Niša ili Kraljeva, ona može iznositi od 100 do 500 evra. U mestima sa 50.000 do 100.000 stanovnika naknada će biti između 100 i 300 evra, a u manjim sredinama od 100 do 150 evra.
Beograd je izuzetno specifičan – grad ima posebnu, tzv. “ekstra zonu” i osam zona za utvrđivanje doprinosa. Tako vlasnik stana u Borči neće plaćati isto kao onaj na Terazijama. Cena u glavnom gradu kreće se od 100 do 1.000 evra.
Oslobođeni plaćanja takse biće primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Ako je investitor poznat, on će snositi troškove, a ne vlasnici stanova.
Rokovi i procedure
Zakon bi trebalo da stupi na snagu u oktobru, a rok za prijavljivanje počinje da teče 45 dana nakon toga. Sam postupak izgleda ovako:
-
Opštine unose digitalne planove (30 dana od stupanja zakona).
-
Agencija proverava podatke (15 dana).
-
Nakon ukupno 45 dana građani mogu da podnose prijave.
-
Agencija upoređuje prijave sa bazama i izdaje potvrdu koja ima snagu javne isprave.
-
Objekat se upisuje na vlasnika.
Sam rok za prijavu trajaće 60 dana, nakon čega ostaje još 30 dana za primedbe i prigovore.
Ko ne može da se prijavi
Legalizacija neće biti moguća za objekte izgrađene na zemljištu koje nije u privatnoj svojini (osim ako se u roku od 5 godina ne reše imovinsko-pravni odnosi), na javnim površinama poput puteva, škola, bolnica, kao ni u zonama zaštite prirode, kulturnih dobara ili vodoizvorišta. Takođe, privremeni objekti – poput kontejnera i mobilnih kuća – ne mogu se legalizovati.
Glavni ciljevi zakona
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević istakla je da su ciljevi zakona dvostruki:
– „Pre svega, da svaki objekat koji je evidentiran bude upisan na nekog vlasnika, a zatim i da se smanji siva zona u prometu nekretnina“, rekla je ona.
Uticaj na tržište
Advokat Igor Dodić objašnjava da je najveća razlika u odnosu na raniji zakon to što će država sada prvo utvrđivati pravo svojine, a tek potom tehničke uslove objekta. On očekuje i pad cena kvadrata:
– „Na tržištu će se pojaviti veliki broj stanova i kuća koje do sada nisu mogle da budu prometovane, što će verovatno dovesti do pada cena u narednih šest meseci“, kaže Dodić.
Koliko se do sada plaćalo
Prema dosadašnjem Zakonu o ozakonjenju objekata, visina takse zavisila je od kvadrature. Kuće do 100 kvadrata koštale su 5.000 dinara, one do 200 kvadrata 15.000 dinara, do 300 kvadrata 20.000, dok su najveće prelazile i 50.000 dinara. Za stanove je prosečna cena bila oko 200 evra.
