Kažu da je Milan Topalović Topalko nadahnuto pevao na svedbenom veselju kod bivšeg predsednika Nikolića, pa je zato odabran da, po drugi ili treći put, dođe i u Bor – verovatno i po nižoj ceni. Mada je, kažu odgovorni, borski lokalni budžet sve puniji, pa nije tako ni bitan cenovnik.
Borani će ovog januara dočekati i Srpsku Novu godinu uz pesmu i pevača iz poznatog tabora i po izboru još poznatijih gazda iako ranijih godina toga nije bilo – nije bilo ni izbora tako blizu.
Ziđin je za Novu godinu priredio susret za sve novinare u Boru, Grad Bor ih je probrao – po poznatom kriterijumu. Ispade da stranci više uvažavaju lokalne novinare nego naši – gradski oci. Ništa čudno.
Najveći uspeh lokalne vlasti u staroj godini je gradnja vodovoda u selima, najveći neuspeh je – nepreseljeno selo Krivelj. Evo im rešenja za Krivelj: preselite ih sve odreda u grad Bor, pa da i oni vide – šta je pravo selo!?
Umesto da sruše “Kapiju Bora”, godinama najveće ruglo, i na tom mestu da naprave taj famozni Šoping mol i zaposle 120 Borana, vlastodršci ruše obližnji – stadion “Rudara”. Iako tu nema baš logike, ali – ima napredne, nardone vlasti.
Ova vlast potrošiće za ugalj u Toplani više para nego ikad ranije – može da se dogura i do čak blizu milijardu dinara. Zato li prave novu toplanu – na sečku? Logika je jasna: šume ima i na Crnom vrhu i Dubašnici, pa neće morati da uvozne energente. Uštedeće. Ili, to je ta – ako niste znali – “zelena ekologija” na borski način!
Još radikalska vlast je kupila najstariju zgradu u glavnoj ulici (kod bivše kafane “Rudar”) za potrebe Turističke organizacije, mada je do danas niko nije ni pogledao, niti zavirio u njne posrnule odaje. Ali je u neposrednoj blizini privatni preduzetnik otvorio kafanu. Bar nešto da ima od turizma.
Od stare, soc. vlasti danas je u Boru i okolini samo jedan ali vredan spomenik – “Hajat” na Crnom vrhu. Ovi današnji, od prodatog RTB-a do još nesrušenog stadiona “Rudara”, imaju nekoliko tako vrednih spomenika. Zato i jesu zajedno, uspšeno dele vlast.
I tako se stara i nova godina prepliću i nadomestaju, veliki praznici tek predstoje, ali sve je to manje važno, sitno je – za 3. april – Dan poznatih junaka, nekadašnjih URSOVACA, DOSOVACA, SOCIJALISTA, ŽUTIH, PLAVIH, CRVENIH i ostalih – baš ih ima povazda. Bilo koji da dođu na vlast, neko će biti u vrhu. Biće, u stvari, jedni te isti, pa zašto onda da se svađemo i trošimo za kampanje i slične fešte? Zaista, zašto?
Ivici Dačiću prvog dana u godini na otvaranju “Ulice otvorenog srca” u centru Beograda, smišljenoj valjda u vreme soc. vlasti, gromoglasno zviždano. A on je, zamislte, 30 godina u vlasti i tek sad je doživeo – takvo “ua”, “ua”. Pa, zar to nije veliki uspeh? Ej, bre, ljudi, 30 godina radnog staža na političkim funkcijama!
Pa, kad je već tako, ajmo da proslavimo i ovu godinu novu – kao i svaku drugu. Topalko je tu, među nama. Lepo je danas u rudarskom, bogatom i demokratski uzavrelom Boru. Živeo 1. i 3. aprililili….
