Bor, 7. septembar – Kad je kupljen kotao na mazut za Toplanu, u vreme prve demokratske vlasti posle “5. oktobra”, kad je predsednik opštine Bor bio gospodin Kalčić, prošlo je lepog vremena, ali taj isti, začameo i zaturen kotao je, i danas – aktuelan. Ne, nije što je radio samo mesec i po dana (kažu da je spasao grejnu sezonu) i što je stigla nova grejna predsezona, nego što je predat ZiĐinu, kupcu RTB-a, za DŽABE! To je pre neki dan u jednoj TV emisiji izjavio predsednik Nadzornog odbora JKP Toplana, Apostolidis Panajotis. Izjavila je nedavno, u isto takvoj emisiji, i Radmila Ležajić, nekadašnji uspešni direktor Brestovačke banje, da nije plaćena prodata banja trojici privatnika iz Pomoravlja. Prodavac je dobio tek trećinu novca, i to je bilo dovoljno da se čuvena, dvorska banja otuđi. Građani Bora tek pojma nemaju ni šta su sve imali u sklopu RTB-a, kolika je to vrednost, koliki je opšti i nacionalni značaj.
Zar je moguće da ni jedan od 14 dosadašnjih direktora i još manje ili više predsednika opštine, od 2002. godine, ne potegne pitanje – kotla na mazut. Pa jesu ili bili završni novogodišnji popisi imovine, kako se kotao vodio u knjigama, ili je možda direktno kupljen opštinskim, znači narodnim, parama i nije ni podveden pod imetak Toplane.
Reševanje imovinsko – pravnih odnosa nije ni malo lak posao. Decenijama je aljkavo i traljavo odrađivan u opštinskim službama i preduzećima. Proverite recimo stan koji ste nekada dobili od opštine i ako hoćete u katastru da ga prevedete na vaše ime, zaprepastićete se. Stan se ne vodi na opštinu. Slično je i kod dobijanja papira u Stambenom preduzeću, gde, ukoliko sud ne reši problem, ne možete da dokažete da ste neki objekat kupili od te firme. I ta sudska trka traje dugo, predugo. Gubite i živce, i novac, i… I onda se čudimo kako nas neće u EU, kako novinari ili političari druge opcije, ljudi drugačijeg stava kritikuju, ljute se. Ima tu još svega i svačega. Na primer, kad bi se upitali kako je na brzinu i pod kojim uslovima građen Zoološki vrt u Boru – nekome ne bi bilo dobro. I danas se po sudovima vuče afera oko “žirafa kućice” u koju se nikada nije uselila životinja zvana žirafa. O tome kako se gradila kobajagi nova, savremena Topionica bakra, ne treba uzalud gubiti reči. Dovoljno je što kineski strateški partner ili vlasnik RTB-a dokmalo naglašava da su nasledili lošu topioničku tehnologiju koja danonoćno emituje otrovne gasove u atmosferu. Šteta se, dakle, i danas uvećava i usložava.
Ne vredi to više spominjati, izgleda da nema kome, niti će, kako stvari stoje, biti nekog uskoro ko će da reaguje. Ukoliko se još sruši i zgrada bivšeg Centroistoka zbog gradnje nove toplane, onda smo zaista preterali svaku meru. Jer, govori se i o uklanjanju sportskog terena nekadašnjeg “Rudara”, o tome kako je napuštena jedanput umivena Kapija Bora, o poklonjenim zgradama Instituta, o bezveznom otpisivanju 2,5 milijardi opštinskog duga nekadašenjem kombinatu bakra u susret prodaji te firme, o pregrađivanju reka i davanju vodotokova, celih sela i zaselaka, zemljišta i čega sve ne.
Vidljivo je još kako da se grad lagano razgrađuje, rudnici se šire i dograđuju. Na jednoj strani dobijamo, na drugoj gubimo. Imaćemo veliki strani rudnik, nećemo jednog dana imati pravi grad sa živopisnom okolinom.
Možemo li, i smemo li, na taj način da gledamo na stvarnost. Na život. Davno smo se odrekli čistog i zdravog vazduha, a da nećemo kojekakvih mazut – kotlova. To ionako ide pod nebrigu i – na savest.
