Od 1. januara 2025. godine, korisnici stambenih kredita u Srbiji suočiće se s promenama u mesečnim ratama zbog novih zakonskih odredbi. Narodna banka Srbije (NBS) uvodi prelazno ograničenje maksimalne kamatne stope na 5%, što će važiti do kraja iste godine. Ova mera dolazi nakon isteka ograničenja od 4,08% koje je važilo od oktobra 2023. godine.
Ograničenje od 5% predviđeno je za sve kredite s promenljivom kamatnom stopom, uključujući i one ugovorene pre stupanja zakona na snagu. Ovo predstavlja povećanje u odnosu na aktuelnu stopu, što će se direktno odraziti na visinu mesečnih rata. Na primer, mesečna rata stambenog kredita od 80.000 evra trenutno iznosi oko 488 evra, dok će od januara porasti na približno 528 evra. Kod većih pozajmica, poput kredita od 120.000 evra, povećanje rata iznosiće oko 60 evra.
Cilj ove mere je zaštita građana od potencijalno većih tržišnih kamatnih stopa, koje bi, prema analitičarima, mogle dostići i 5,7%. Prema rečima Vladimira Vasića, bivšeg generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, administrativne mere su nužne u trenutnim okolnostima kada tržišne promene mogu značajno pogoditi kućne budžete korisnika kredita.
„Idealno bi bilo da kamatna stopa ostane na sadašnjih 4,08%, ali prelazna odredba od 5% ipak nudi bolju zaštitu nego potpuno tržišno usklađivanje,“ kaže Vasić.
Zakon predviđa da se od 2026. godine kamatne stope stambenih kredita određuju na osnovu prosečne ponderisane stope uz dodatak jedne petine, dok će se od 2028. primenjivati strožiji kriterijumi s uvećanjem od jedne četvrtine. Ovo postepeno prilagođavanje ima za cilj da smanji šok za korisnike kredita, dok istovremeno omogućava tržištu da se stabilizuje.
Prema podacima NBS, u trećem tromesečju 2024. godine ukupni iznos novoodobrenih kredita porastao je za 48,6% u poređenju s prethodnom godinom, dok su stambeni krediti činili 16% tog rasta. Dug građana po osnovu stambenih kredita dostigao je 5,8 milijardi evra.
Stručnjaci ističu potrebu za diversifikacijom finansijskih izvora u Srbiji. Trenutno je preko 95% finansijskih sredstava koncentrisano u bankarskom sektoru, što ostavlja malo prostora za konkurenciju i inovacije.
Iako nova mera donosi veće mesečne rate, ona pruža izvesnu zaštitu korisnicima kredita u vreme neizvesnih tržišnih uslova. Građanima se savetuje da detaljno analiziraju svoje finansije i planiraju buduće troškove, dok zakonodavci i banke rade na uvođenju dugoročnih rešenja koja će obezbediti stabilnije uslove za zaduživanje.
