Građani Srbije već početkom septembra mogu da očekuju novu akciju snižavanja cena osnovnih namirnica, a na listi je više proizvoda nego prošle godine kada je organizovana „Bolja cena”. Posle sastanka predstavnika najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji sa premijerom Milošem Vučevićem i resornim ministrima privrede i trgovine, dogovoreno je da se ova akcija organizuje što pre kako bi došlo do stabilizacije cena određenih prehrambenih proizvoda na tržištu u odnosu na region i uticalo na standard građana, saznaje „Politika”.
Na spisku proizvoda koji će ubuduće imati niže cene naći će se opet osnovne namirnice poput mleka, jogurta, mlečnih i mesnih prerađevina, artikala za ličnu higijenu, ali i neki drugi proizvodi koji do sada nisu imali oznaku „bolja cena”. Inače prošlogodišnja akcija je, kako je to više puta rečeno iz resornog ministarstva trgovine, značajno doprinela obaranju cena i inflacije sa 16,5 odsto, koliko je iznosila u jednom trenutku. U novim okolnostima, smatraju nadležni, nova mera i akcija, sa još više sniženih proizvoda i atraktivnijih cena, trebalo bi da ima isti efekat.
Kako se saznaje, na sastanku je bilo reči i o visokim trgovačkim maržama, a čule su se i zamerke da su pojedini proizvodi značajno jeftiniji u regionu i EU nego kod nas.
– Ideja je da se ovog puta cene snize na većem broju artikala, i to u što kraćem roku, pa verujem da će to biti već početkom septembra – kaže naš sagovornik iz trgovine koji je pre dva dana prisustvovao ovom sastanku.
Trgovci su opet ponovili da visoke cene nisu rezultat samo visokih marži, kako se to stalno govori, nego i ulaznih, proizvođačkih cena koje su, navodno, visoke. Nije prvi put da se loptica prebacuje u dvorište proizvođača, koji su u razgovoru za naš list rekli da u poslednjih godinu dana nije bilo značajnijih poskupljenja, a da je lako proveriti ko koliko zarađuje na tržištu.
– Dovoljno je da se pogledaju rezultati završnih računa i bilansi i biće jasno ko koliko zarađuje. Nekorektno je tvrditi da su proizvođači krivi za visoke cene, jer svi znamo da se trgovci ne odriču marže ni u jednoj opciji. Imaju faktorne i vanfaktorne rabate koji se ne vide i naplaćuju se kvartalno i godišnje. Oni zidaju marže i ne mogu biti na gubitku – kaže za naš list jedan sagovornik iz proizvodnje hrane. On smatra da je ključni problem u tome što su proizvođači ograničeni samo na tržište Balkana, a lanci su isti i svuda su prisutni, u većini tih zemalja su isti kupci i zato to trgovci koriste.
– Da je nama otvoren ceo svet, kako bi trebalo da bude, i naša pregovaračka pozicija bi bila drugačija. Pošto nemamo alternativu, oni se tako ponašaju. U poslednjih godinu dana nije bilo drastičnih poskupljenja, neke cene naših proizvoda su čak i otišle nadole, pa kako onda rastu u trgovini – pita naš sagovornik.
Proizvođači kažu da se problemi mogu očekivati sa najavljenim podizanjem minimalnog ličnog dohotka, jer su nameti na plate visoki i to će negde morati da se prelije. Veliko olakšanje je izazvalo snižavanje cene struje i gasa, jer su te stavke veliki trošak za proizvodnju. Naši sagovornici kažu i da cene u trgovini uvek sporije padaju nego što rastu, kao i da trgovci imaju različite mehanizme preko kojih zarađuju.
– Kada se podižu cene to se trgovcima najavljuje mesec dana ranije, ne činimo to sa svakom isporukom. Mi svi dajemo akcijske rabate, čime se odričemo dela zarade, pa neka se i trgovci odreknu dela marže. Kada su u toku velike akcije, mi smo srećni ako smo na nuli, a oni se odriču do 10 odsto marže, najviše – kaže naš sagovornik iz jedne velike industrije.
Na pitanje kolike su marže na mesne prerađevine, on kaže da to zavisi od formata trgovine, ali da su zarade najveće na proizvodima privatne robne marke, gde marže idu i do 50 odsto. To dokazuje i sve veći procenat ovih proizvoda trgovačke robne marke u ukupnom asortimanu, objašnjava naš sagovornik.
Da podsetimo da je istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo da je celokupna delatnost proizvodnje prehrambenih proizvoda u prvih šest meseci 2023. godine imala prosečnu stopu bruto marže od 54,1 odsto (51,3 u prvih šest meseci 2022) i bila je 3,6 puta veća od prosečne bruto marže u trgovini na malo (prehrambenim proizvodima), gde je iznosila 14,9 odsto. Tada je uočeno da visoke stope bruto marže imaju one grane delatnosti i proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova. Najviša stopa bruto marže, prema ovom istraživanju, zabeležena je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto.
Politika
