Za neki dan će 1. april – Dan omladinskih radnih akcija u Srbiji, dan koji se i u bivšoj državi, u Jugoslaviji, dostojanstveno obeležavao, kako i priliči sećanju na našu prvu radnu i ratnu epopeju u kojoj je, u zimu 1945., 1.630 omladinaca okupljenih u deset brigada iseklo i otpremilo u promrzli Beograd 15.000 kubnih metara ogrevnog drveta. Omladina iz svih krajeva Srbije, neumorni heroji rada, izgradili su na minus 32 stepena i prugu uskog koloseka od Crnog Vrha do Bora.
Godine 2011., na svečanosti na Crnom Vrhu kod spomenika akcijašima, u koji su urezani stihovi Vaska Pope: „Ljubavi smo učili vatru, da nam zemlja više ne gori„, našla su se i tri akcijaška saborca: Dragutin Čorboloković, penzioner iz Bora (prvi sleva na našoj fotografiji), prof. dr Miodrag Zečević, predsednik tadašnjeg SUBNOR-a Srbije, i Jovan Žikić, penzionisani direktor IHP „Prahovo“ i komandant Zaječarske brigade na ORA „Crni Vrh 1945“.
Bio je to dirljiv, nezaboravan susret. Zečević i Žikić davno su nas i zauvek napustili, a pre neki dan (17. marta) njima se pridružio i Dragutin, legenda akcijaška i nosilac Medalje borca, najvišeg priznanja boračke organizacije Srbije.
Dragutin Čorboloković je rođen 1929. u Brestovcu kod Bora, gde je i završio životni vek. Dugo godina je radio u bivšem RTB-u, kućio i odgajao čeljad u rodnom Brestovcu, bio i do poslednjeg daha ostao vredan i prilježan domaćin. Voleo je svoje selo, svoj Bor, svoju porodicu svim bićem. Kućio i skućio, i nikad ne zaboravljajući legendarnu crnovršku akciju, neponovljivo vreme obnove i izgradnje zemlje, petoletke, udarništva.
U knjizi Brane Filipovića „Crni vrh – 1945–2015.“ Dragutin je podsetio:
– Bilo nas je iz Brestovca i Bora na desetine. Mi sa sela smo i danju i noću sa volovskim zapregama prevlačili drva iz dubokog snega i ciče zime do pruge, spremali i donosili hranu, sekli drva. Na kraju akcije 800 brigadira je proglašeno udarnicima. Trebalo je u Beogradu zagrejati bolnice pune ranjenika, škole, stanove. Znali smo da od nas zavise životi ljudi u glavnom gradu, da je ratna atmosfera svuda, nismo se žalili, niti zastajali. Ni sam ne znam kako smo izdržali, kako smo pobedili surovu, belu, pustu planinu.
Tako je govorio Dragutin Čorboloković, poslednji akcijaš „Crnog Vrha 1945“ iz Bora i Timočke Krajine, verovatno iz cele Srbije. Njegovim odlaskom nekako bledi i ono malo uspomena na taj radni podvig jedne mladosti, jedne borbe za bolje sutra, za mirnije DANAS.
Koliko je ova generacija, koja lagano zaboravlja istorijski Crni Vrh ’45., spremna da nastavi tradiciju dobrovoljnog omladinskog rada, delo legendarnog akcijaškog graditelja, Dragutina Čorbolokovića?
