Kragujevac, 17.septembar – U okviru projekta „Kragujevac bez GMO 2021“, udruženje PRVI PRVI NA SKALI organizuje tri onlajn predavanja na portalu prviprvinaskali.com.
Prvo predavanje je naziva „Organska proizvodnja: GMO ili zdravlje?“, a predavač je prof. dr Snežana Oljača, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, šef Katedre za agrotehniku i agroekologiju. Zakazano je za subotu 18. septembar od 12 časova.
Cilj projekta „Kragujevac bez GMO 2021“ je jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine i unapređenje te zaštite – edukacijom i informisanjem javnosti o GMO, genetički modifikovanim organizmima.
Među brojnim referencama predavača je udžbenik „Agroekologija“, stručni rad „Čiste tehnologije u agroindustriji i očuvanje životne sredine“, kao i monografija „Organska poljoprivredna proizvodnja“. Objavila je i saopštila, samostalno i u saradnji sa drugim autorima, više od 130 naučnih radova i publikacija, šest stručnih radova, a učestvovala je u 10 naučnih projekta. Kao gostujući profesor, držala je kurs „Organska poljoprivreda, od proizvodnje do tržišta“ na master studijama na Univerzitetu u Bolonji.
ZA I PROTIV GMO
Jedan od argumenata protivnika genetskog inženjerstva i kloniranja jeste da nove biotehnologije probijaju „prirodne granice“ stvarajući, „na neprirodan način“, u laboratorijama živa bića koja, bez intervencije čoveka, nikada ne bi nastala u prirodi. Time se na neprirodan način nedozvoljivo menja sama suština života sa nepredvidivim štetnim posledicama.
Zastupnici genetskog inženjerstva tumače transgene biljke i kloniranje kao pozitivan primer primene vrhunske nauke u interesu čovečanstva i da transgenim biljkama može da se reši problem proizvodnje dovoljne količine hrane za rastući broj stanovnika zemlje.
Ovo su uvodni podaci predavanja profesorke koja upozorava da je najviše inovacija u biotehnologiji kreirano radi profita, a ne zbog potrebe rešavanja problema u poljoprivredi. Dodaje da najozbiljniji ekološki rizik nosi sposobnost biotehnologije da napravi kombinaciju gena koje nema u prirodi. Uz to, ovi biotehnološki proizvodi forsiraju pesticide.
Sve su to razlozi zbog kojih je sasvim legitimna zabrinutost javnosti za ekološki rizik upotrebe GMO, smatra predavač iz projekta „Kragujevac bez GMO 2021“. Na predavanju će, pored ostalog, biti reči, o principima organske poljoprivrede, najčešćim ekološkim rizicima, genetičkoj eroziji, posledicama genetičke uniformnosti u poljoprivredi i upotrebe pesticida, korovima, uporednim analizama korisnih i štetnih supstanci…
ORGANSKA PROIZVODNjA U SRBIJI
Prošle godine se navršilo 20 godina od donošenja i primene prvih propisa o organskoj proizvodnji, deset godina od donošenja važećeg Zakona o organskoj proizvodnji. U studiji „Organska proizvodnja u Srbiji 2020“, objavljeno je da je najveća površina zastupljena u Vojvodini, sa 7.952 ha, Južne i Istočne Srbije sa 4.236 ha, Šumadija i Zapadna Srbija sa 3.683 ha i Beograd sa 43,7ha.
Regioni Vojvodine i Južne i Istočne Srbije čine skoro 80% od ukupnih površina na kojima se odvijala organska proizvodnja u 2019. Šumadija i Zapadna Srbija učestvuje sa udelom od 20.
U studiji se ni jednom ne navodi Kragujevac. Stoga se ovim projektom, uz opis trenutnog stanja organske proizvodnje u Srbiji, izvodi procena potencijala u ovoj oblasti i budućih izazova pred kojima je naša država u celini, kao okruzi, gradovi i opštine koji već zabranjuju GMO, ali i nedovoljno ili uopšte ne razvijaju organsku proizvodnju.
KRAGUJEVAC I GMO
U Strategiji održivog razvoja grada Kragujevca (2013-2018) navedeno je da na području grada postoje veliki potencijali za razvoj prehrambene industrije, a to su pre svega dobra i pristupačna sirovinska osnova, dugogodišnje iskustvo i tradicija, proizvodnja i izvoz zdravstveno sigurne hrane. Kao pretnja (Oblast: Rural) istaknut je uvoz GM hrane. Za sada nema incidenata na teritoriji Kragujevca, sudeći prema podacima nadležnih, ali nelegalna soja je ove godine, po prvi put, pronađena na teritoriji Knića. Kontaminacija zemljišta GM kulturama predstavlja rizik sa kojim šira javnost mora da bude upoznata.
Lokalnim ekološkim akcionim planom (LEAP) grada Kragujevca (2010-2014) predviđeno je, u skladu sa Arhuskom konvencijom, i učešće javnosti, naveden je slučaj donošenja odluka o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu. Pošto su odbornici, kaopredstavnici građana, usvojili Deklaraciju o GMO 2013. godine uvođenje GMO se – ne odobrava.
U oktobru, na portalu PRVI PRVI NA SKALI, sledi predavanje „GMO – balast moderne poljoprivredne proizvodnje“, predavač je Bogdan Cekić, a u novembru „Očuvanje starih sorti – za Srbiju bez GMO“, predavanje će održati dr Ivana Petrović.
„Kragujevac bez GMO 2021″ je jedan od 15 projekata koje je Grad Kragujevac podržao sufinansiranjem u oblasti zaštite životne sredine.
