Dvadesetosmogodišnja Katarina Milinković iz Bora u metalurškim pogonima Srbija Ziđin Koper već dve i po godine radi kao livac. Njen posao na anodnoj rafinaciji u borskoj topionici je ozbiljan i zahtevan, jer od nje zavisi kvalitet izlivenih anoda.
– Moj posao je da pažljivo pratim proces livenja i parametre bitne za kvalitet anoda. Sve mora da bude tačno, posebno njihova težina. Svaka anoda mora da bude teška 380 kilograma. Ako tokom livenja neka bude lakša ili teža od toga, moram da dodam ili oduzmem količinu bakra u livnoj šolji. Paralelno sa tim, vodim računa da kalupi u koje se sliva „bakarna reka“ ne budu mokri, kako ne bi došlo do pucanja anoda – priča nam Kaća. Dodaje da je ceo proces automatizovan, ali da se ponekad desi da robotske „ruke“ neće da je poslušaju, pa džojstikom mora da ih „urazumi“, vrati na početnu poziciju i resetuje.
– Završila sam Fakultet bezbednosti u Beogradu, ali sam tek nakon diplomiranja shvatila čime stvarno želim da se bavim. Tatino dugogodišnje iskustvo u metalurgiji i saveti pomogli su mi da razumem kako proces livenja fukncioniše i koliko je on važan. Veliku podršku i pomoć imam od kolega i rukovodioca. Strpljivi su, pomažu mi kad treba i veruju u mene. Njihova podrška me motiviše da napredujem i svakim danom budem bolja u svom poslu – kaže Katarina.
Ona će ove godine Osmi mart provesti radno, iako se praznik pada u nedelju, i poručuje da za nju Dan žena ne znači pauzu od obaveza, ali podvlači da je to prilika da se toga dana svi setimo koliko su žene jake, vredne i neophodne.
– Srećan 8. mart svim ženama! Budite hrabre i vredne, jer se trud uvek isplati – poručila je Kaća koleginicama.
Kaći na radnom mestu društvo pravi mlađa sestra Natalija i njih dve su jedine dame koje u topionici rade na Odeljenju anodne rafinacije. Saznajemo da su ljubav prema metalurgiji razvile još u detinjstvu, odrastajući pored oca koji takođe radi u borskoj topionici.
– Kao livac u Srbija Ziđin Koper radim tri godine, a metalurgiju sam zavolela slušajući tatine priče iz topionice i uvek maštala o tome da mi posao jednog dana bude povezan sa preradom plemenitih metala – rekla je Natalija i dodala da je zanat učila korak po korak, svakodnevno “upijajući” znanje koje su joj prenosile iskusnije kolege.
Osmi mart će kao i njena starija sestra provesti na poslu, ali kako ona kaže sa osmehom na licu jer radi posao koji voli.
