Pismo predsednika Vlaške narodne stranke, Predraga Balaševića objavljujemo u celosti
Obraćamo vam se ovim pismom povodom širenja nacionalne mržnje i netrpeljivosti prema
vlaškoj/rumunskoj zajednici istočne Srbije koje već duže vreme promoviše odbornik Skupštine grada Bora i poverenik Pokreta slobodnih građana, gospodin Ljubiša Marinković.
Dana 05. 05. 2023. je došlo do kulminacije ovakvog ponašanja, kada je g. Ljubiša Marinković u oštrom tonu verbalno napao člana predsedništva Vlaške narodna stranke Zavišu Žurža. Najpre je g. Marinković, pozivajući se na kritike društvenog sistema Srbije od strane g. Žurža izjavio da je g. Žurž uvredio „njegovu državu Srbiju“ očigledno aludirajući na stav da Srbija ne pripada građanima vlaške/rumunske nacionalnosti, a zatim je g. Žurža nazvao „rumunskim plaćenikom“ zbog njegovih aktivnosti u domenu manjinskih prava. Gospodin Marinković ovde ispoljava izraziti egocentrizam apsolutizacijom njegovih ličnih i subjektivnih shvatanja. Problem je međutim što ovakav pogled na manjinska prava istaknutih pojedinaca u društvu prerasta u kolektivni egocentrizam celokupne političke scene Srbije, i pozicije i opozicije, prema Vlasima/Rumunima istočne Srbije.
Stav da Srbija nije domovina građanima vlaške/rumunske nacionalnosti, jednostavno nema
osnova jer Vlasi/Rumuni su na ovim prostorima starosedeoci.
Gospodin Marinković očigledno shvata demokratiju selektivno, kao pitanje benefita samo jedne grupe građana bilo da se radi o pripadnicima etničke većine ili određene ideologije. Time umesto promocije manjinskih prava vlaške/rumunske manjine, što je njegova obaveza kao pripadnika demokratske javnosti, on dovodi u pitanje osnovne postulate građanskog koncepta. Vlasi/Rumuni istočne Srbije ne zahtevaju ništa više osim elementarne ravnopravnosti sa ostalim građanima Srbije, g Marinković se ovome očigledno protivi.
Poštovani g. Grboviću, stavovi i ponašanje g. Marinkovića su u kontradikciji sa proklamovanom politikom Pokreta slobodnih građana i predstavljanju destabilizirajući faktor u ionako napetoj atmosferi koju je sadašnja vlast prouzrokovala a kojoj ovakvo delovanje zapravo ide u prilog.
Vremenski tajming u kome se incident desio, neposredno nakon tragedija u OŠ „Vladislav
Ribnikar“, Mladenovcu i Smederevu daje poseban naglasak shvatanju društvene odgovornosti gospodina Ljubiše Marinkovića. Dok svi akteri srpskog društva pozivaju na potrebu tolerancije i oštro napadaju društveni sistem razvijan na bazi netrpeljivosti, agresije, dezinformacija i negativnih vrednosti, gospodin Marinković doliva ulje na vatru i propagira suprotno.
Mada ne pripada rumunskoj zajednici, gospodin Marinković podgreva netrpeljivost i podele
tako što agresivno zastupa istorijski falsifikat da su Rumuni istočne Srbije zapravo posebna manjina – Vlasi a ne Rumuni, a da su oni koji koji tvrde suprotno sumnjivi likovi. Srbija međutim funkcioniše bez problema sa rumunskom manjinom u severnoj pokrajini Vojvodini preko jednog veka. Zbog čega bi onda bio problem u istočnoj Srbiji?
Istorijski falsifikat da Vlasi nisu Rumuni nastao je kao deo strategije za asimilaciju Rumuna u novonastalim nacionalnim državama nakon raspada Otomanskog carstva, zatim usavršavan od strane bivšeg NKVD/KGB, tokom komunističkog perioda preuzet od komunističke Jugoslavije i prilagođen potrebama srpske društvene scene. Ovaj model danas kao klerofašističku metodu pritisaka na manjine koriste i promovišu pojedini retrogradni faktori u Srbiji. Mnogi nesvesni svoje uloge i štetnosti promocije nacionalnih strategije prohulajih sa 19. vekom u okruženju liberalnih demokratija 21. veka.
Kako se tu uklapa demokratska javnost Srbije koja iste i dalje promoviše, veoma je interesantno pitanje. Neznanje i neinformisanost mogu biti uzrok ali ne i opravdanje. U svakom slučaju promocija ovih ideja jeste podrška mračnoj društvenoj atmosferi koja Srbiju drži u zaostalosti i apatiji već 30 godina a time i promocija zla prema svim građanima Srbije.
Manipulacija činjenicama jasno, nije svojstvena samo našem podneblju, čak i danas u svetu ima onih koji tvrde da je zemlja ravna ploča. Problem je kako se prema takvim falsifikatima realnosti odnosi sistem.
S te strane, gospodin Ljubiša Marinković je ili deo ove pogubne sistemske strategije – čime
dovodi u pitanje njegovu iskrenost pripadnosti PSG-u, ili kolateralna šteta loše politike vlasti.
Srbiji je potrebna radikalna promena društveno-političkog sistema i nacionalne strategije, manjine moraju biti deo toga. S te strane demokratske opcije traže promenu sistema dok one “demokratske” ostavke i kadrovske promene. Od toga zavisi poverenje birača, ovih prve je nažalost sve teže naći, nadamo se da je PSG ipak tu. Kome g. Marinković u ovom kontekstu pripada?
Pozicija vlaške/rumunske manjine u istočnoj Srbiji jeste svojevrsni politički „lakmus papir“ – indikator demokratije u Srbiji. Najjasniji pokazatelj da li je u Srbiji sistem zaista korenito promenjen ili su promene samo „promene“, još jedna obmana i podmetačina onog starog koji je Srbiju i doveo do ovakvog kolapsa kojeg imamo danas.
Poboljšanje položaja vlaške/rumunske manjine u istočnoj Srbiji biće najjasniji vesnik stvarnih promena u Srbiji. Nažalost, prema stavovima gospodina Marinkovića, ovih promena još uvek nema na horizontu.
Predsednik Vlaške narodne stranke Predrag Balašević
