Bor, 3. maj – U galerijskom prostoru borske Narodne biblioteke traje zanimljiva i jedinstvena izložbena postavka 25 slika u bakrotisku Slaviše Milenkovića, sina čuvenog Tome Funtaša, boemske i majstorske legende Bora. Slaviša je nastavio zanat svog oca – rezbari u bakru likove svetaca, vojskovođa, pesnika i naučnika, sportista, velikana.
Za starije Borane Toma Fule i njegova radionica poznata je priča, Slaviša je oživeo to sećanje i pred mlađim generacijama. Autor je u potpunosti, dizajnom i oblikovanjem bakra, podsetio na zanatsko umeće i umetnost svog oca. Sačuvao je uspomenu.
– Imao sam pre 40 godina prvu, ovo je druga izložba u mom rodnom gradu. Više od pola veka sam u više nego poznatoj radionici, verujem da ću zanat preneti mlađima, da će jedno vreme ljubavi prema ovom plemenitom metalu ostati i opstati – kaže Milenković zahvaljujući prijateljima koji su pomogli da se izlože njegova dela.
A Toma Funtaš, nezaboravni lik rudarskog i radničkog Bora, čovek neiscrpne energije čije su slike u bakru sedamdesetih i osamdesetih godina krasile gotovo svaku kuću i stan u ovom kraju, ali i diljem zemlje Srbije, rodne grude koju je, umeo je da naglasi, neizmerno voleo. Zato je i u bakrorezu ostavio gomilu likova naših slavnih vojskovođa, naučnika, pisaca, muzičara, umetnika. Njegovi zidni satovi u bakru ukrašeni vinovom lozom i sveci u raznolikim odajama i danas se čuvaju, iz bakarnih čaša i fildžana piju se vino i kafa, onovremeni suveniri od bakra su neprevaziđeni.
Toma je dobijao narudžbine sa svih strana. Jedno vreme je, s ponosom, govorio: „Najviše sam radio i najlepše ikone pravio za Ratka Mladića„, mada nisu izostajale i porudžbine raznih protokola. Radio je za potrebe bolnice, bio jedini u gradu u otključavanju i najsloženijih brava i trezora, imao je šihte i u borskom rudniku. Tri godine je proveo na Golom Otoku o čemu nikad nije želeo ni slovo da prozbori, kao i svi ostali Golootočani. U borskim kafanicama provodio je jutarnje sate sa starim društvom, posebno je voleo novinare, boksera Sretenovića, svog brata Batka Boksera, batu Branka, Tošu Šahistu, Sretu muzičara, Ljubu kulturnjaka, sve fudbalere svog grada. U veselom društvu u „Balkančetu“, „Rudaru“ , „Pivnici“ tiho i setno je pevušio „Bele ruže“. Bio je, uz Vitu Srebotnika, tih godina, možda i prvi boem grada bakra, dobričina, ljudina kakva se retko susreće. Nije bilo utakmice FK Bor koju nije odgledao, jer ta cenjena kuća fudbala za njega i njegovu generaciju bila je drugi dom.
Autor ovih redova posvetio je stihove Tomi Fuletu, drugaru i prijatelju za sva vremena…
B.F.
SVECI U BAKRU
Tomi Funtašu
Satovi od crvenog metala i
belorečkog peska,
Sveta Marija na zidu
čudno zamišljena,
Na platnu bakarnom razbuđena
Krstivojeva Vila Leska,
Majko božja, i ti si pokatkad
tako potištena…
Kad ostarim, rode,
i sebe u bakru napraviću,
I sve u radionici,
još u zoru zaliću,
Otpozdraviti kao pravi Srbin
Ratku Mladiću,
I, opet, ako Bog da,
u rudniku borskom radiću.
